Zavojsko jezero
Selo Zavoj nalazilo se petnaestak kilometara severno od Pirota u dolini reke Visočice u predelu zvanom Srednji Visok.
Kuće su se nalazile na obalama reke, a Visočica je delila selo na dva dela: Malu stranu na desnoj i Golemu stranu na levoj obali.
Kao što joj ime i kaže Mala strana imala je manji broj kuća od Goleme.
Pored mosta bila je stara školska zgrada, a u dnu zaravni crkva sa grobljima i zaselak Pločje.
Golema strana bila je prostranija te je pored glavnog puta bilo dosta sokaka sa lokalnim nazivima.
Na sredini Goleme strane stajala je česma s prostorom za okupljanje prilikom svečanosti.
Tu se nalazio i seoski dom sa prodavnicom, bibliotekom i mesnom kancelarijom.
Selu su verovatno ime podarili reka i rečna dolina praveći zavoje, okuke, krivine pružajući se kroz podnožje Stare Planine.
Jedna legenda kaže se kako je negde (Ćuštici, Temskoj, Toplom Dolu) neko objašnjavao Turcima put za Tursku: "Idi uz reku, uz reku, pa zavij").
Februara 1963. godine desila se nezapamćena prirodna katastrofa.
Usled obilnih padavina i naglog otapanja snega na Staroj planini došlo je do stvaranja klizišta.
Potekla je bujica razdobljene i raskvašene zemlje, a u "vrtlogu" zatalasale zemlje nestalo je, poput kula od karata, i dvadesetak čobanskih pojata.
Klizište je preprečilo tok reke i stvorilo prirodnu branu visoku preko 40 metara.
Nivo vode ubrzo je počeo da raste, a novonastalo jezero se sve brže širilo ka mestu Zavoj.
Noseći sve što su mogli poneti sa sobom, ljudi iz Zavoja panično su krenuli da beže u okolna brda spašavajući sebe i stoku, kad već nisu mogli svoje kuće.
Sa brda su gledali svoje selo koje nestaje pod vodom.
Vojska JNA je čamcima odvozila one meštane koji su do poslednjeg trenutka ostali u svojim domovima. Selo Zavoj sa svojih preko 160 kuća ubrzo je potonulo.
Priroda je tako pitomu Zavojsku dolinu pretvorila u jezero, koje je kasnije i zvanično dobilo ime po ovom selu.
A desetak dana posle Zavoja, voda je potopila i sela Mala i Velika Lukanja.
Vojska koja je sa svojim inženjerijskim jedinicama pokušavala da miniranjem sruši nestabilnu prirodnu branu koja je svakog trenutka mogla da pupusti i ugrozi preko 70 naselja u dolini Nišave pa i gradove Pirot i Niš.
Ni nekoliko tona vojnog eksploziva nije pomoglo.
Pod hitno je angažovano preko 30 hiljada (ako je verovati izveštajima) radnika i pripadnika vojske, preko hiljadu motornih i 1500 zaprežnih vozila na poslovima učvršćivanja brane i kopanja kanala i tunela za ispust vode.
Posle dosta dugih meseci danonoćnih radova probijen je tunel za drenažu i jezero je počelo da se prazni.
Selo Zavoj ponovo je izronilo iz dna jezera, a da nijedna kuća nije bila srušena.
Iz muljevitog dna štrčali su i nadgrobni spomenici seoskog groblja.
Odlučeno je da se dno uredi, kuće poruše, rastinje počisti i tu podigne jezerska akumulacija sadašnje Hidroelektrane "Zavoj".
Morala je biti porušena i stara crkva Voznesenja Gospodnjeg iz 16.veka.
Njene vredne freske su restaurirane, konzervisane i sada se nalaze u pirotskom Muzeju Ponišavlja.
Podizanjem jezerske brane visoke 40, a dugačke 450 metara, koju je prvo priroda trasirala, Hidroelektrana "Zavoj" čitavom ovom kraju promenila je izgled i način života.
Posle potapanja, Zavojci su morali da potraže novi dom, a većina njih naselila se između Pirota i Gradašnice.
Dodeljeni su im placevi na kojima su podizali stambene zgrade i formirali Novi Zavoj.
Stambene zgrade je pravio svako za sebe, koristeći pogodne dugoročne kredite, ušteđevinu, svoju radnu snagu i svoju zapregu.
Svake godine na dan 26. februara u selu se održava priredba. Na taj način Zavojci se podsećaju na stari zavičaj, stare običaje i stari način života.
Danas se od Pirota do Zavojskog jezera stiže za pola sata vožnje automobilom.
Jezero je dugačko oko 17 km. i nalazi se na nadmorskoj visini od 612m.
Maksimalna dubina jezera je oko 70m., najveća širina je 300m., a dužina obalske linije je 40km.
Kao jedno od najlepših jezera u Srbiji, odlikuje se velikom prozirnošću i čistoćom vode, a omiljeno je izletište i kupalište na koje dolaze ljudi iz Pirota i Niša.
Najpovoljnije mesto za kupanje na jezeru je deo kod nekadašnjeg sela Mala Lukanja.
Veoma je bogato ribom.
Na Zavojskom jezeru prvi put smo ronili 2009. godine u okviru akcije Lakes of South Serbia kada smo, sem Zavojskog, posetili Krajkovačko i Bovansko jezero.
U sećanju nam je ostala dobra vidljivost i temperatura vode od samo 5C u sred avgusta.
Ovaj put vodostaj je bio dosta niži.
Uz konsultacije sa našim domaćinima Cekijem i Dekijem iz RK “Gusar Niš“, odlučili smo da napravimo nekoliko zarona baš na samoj brani.
Bez većih problema uspeli smo da lociramo nekoliko zidanih objekata na dubini između 23 i 30m.
Za razliku od objekata koje smo pronašli na potopljenom selu Vežanja u Zaovinskom jezeru od kojih su ostali samo temelji, objekti koje smo pronašli pored brane u Zavojskom jezeru napravljeni su od pločastog kamena, tako da i dan danas, posle dugo godina, postoje zidovi i krovne grede.
Naišli smo i na ostatke ograde kao i na dosta potopljenog drveća.
Pokušali smo da lociramo i ostatke porušene crkve -Veliki kavezi za uzgoj pastrmke i korita za uzgoj mlađi, napravljene od limene buradi, takođe su se našli na našem putu.
kažu da su ostali samo temelji i jedan deo zida, ali ovaj put nismo uspeli.
Ostavili smo to za neku narednu posetu Zavojskom jezeru.
Vidljivost je bila odlična, a temperatura vode na 30m. bila je 6C.
Uz obalu je napravljen put, tako da se kolima može obići pun krug oko jezera, a do brane se lako stiže relatvno dobrim asfaltnim putem.
Selo Zavoj nalazilo se petnaestak kilometara severno od Pirota u dolini reke Visočice u predelu zvanom Srednji Visok.
Kuće su se nalazile na obalama reke, a Visočica je delila selo na dva dela: Malu stranu na desnoj i Golemu stranu na levoj obali.
Kao što joj ime i kaže Mala strana imala je manji broj kuća od Goleme.
Pored mosta bila je stara školska zgrada, a u dnu zaravni crkva sa grobljima i zaselak Pločje.
Golema strana bila je prostranija te je pored glavnog puta bilo dosta sokaka sa lokalnim nazivima.
Na sredini Goleme strane stajala je česma s prostorom za okupljanje prilikom svečanosti.
Tu se nalazio i seoski dom sa prodavnicom, bibliotekom i mesnom kancelarijom.
Selu su verovatno ime podarili reka i rečna dolina praveći zavoje, okuke, krivine pružajući se kroz podnožje Stare Planine.
Jedna legenda kaže se kako je negde (Ćuštici, Temskoj, Toplom Dolu) neko objašnjavao Turcima put za Tursku: "Idi uz reku, uz reku, pa zavij").
Februara 1963. godine desila se nezapamćena prirodna katastrofa.
Usled obilnih padavina i naglog otapanja snega na Staroj planini došlo je do stvaranja klizišta.
Potekla je bujica razdobljene i raskvašene zemlje, a u "vrtlogu" zatalasale zemlje nestalo je, poput kula od karata, i dvadesetak čobanskih pojata.
Klizište je preprečilo tok reke i stvorilo prirodnu branu visoku preko 40 metara.
Nivo vode ubrzo je počeo da raste, a novonastalo jezero se sve brže širilo ka mestu Zavoj.
Noseći sve što su mogli poneti sa sobom, ljudi iz Zavoja panično su krenuli da beže u okolna brda spašavajući sebe i stoku, kad već nisu mogli svoje kuće.
Sa brda su gledali svoje selo koje nestaje pod vodom.
Vojska JNA je čamcima odvozila one meštane koji su do poslednjeg trenutka ostali u svojim domovima. Selo Zavoj sa svojih preko 160 kuća ubrzo je potonulo.
Priroda je tako pitomu Zavojsku dolinu pretvorila u jezero, koje je kasnije i zvanično dobilo ime po ovom selu.
A desetak dana posle Zavoja, voda je potopila i sela Mala i Velika Lukanja.
Vojska koja je sa svojim inženjerijskim jedinicama pokušavala da miniranjem sruši nestabilnu prirodnu branu koja je svakog trenutka mogla da pupusti i ugrozi preko 70 naselja u dolini Nišave pa i gradove Pirot i Niš.
Ni nekoliko tona vojnog eksploziva nije pomoglo.
Pod hitno je angažovano preko 30 hiljada (ako je verovati izveštajima) radnika i pripadnika vojske, preko hiljadu motornih i 1500 zaprežnih vozila na poslovima učvršćivanja brane i kopanja kanala i tunela za ispust vode.
Posle dosta dugih meseci danonoćnih radova probijen je tunel za drenažu i jezero je počelo da se prazni.
Selo Zavoj ponovo je izronilo iz dna jezera, a da nijedna kuća nije bila srušena.
Iz muljevitog dna štrčali su i nadgrobni spomenici seoskog groblja.
Odlučeno je da se dno uredi, kuće poruše, rastinje počisti i tu podigne jezerska akumulacija sadašnje Hidroelektrane "Zavoj".
Morala je biti porušena i stara crkva Voznesenja Gospodnjeg iz 16.veka.
Njene vredne freske su restaurirane, konzervisane i sada se nalaze u pirotskom Muzeju Ponišavlja.
Podizanjem jezerske brane visoke 40, a dugačke 450 metara, koju je prvo priroda trasirala, Hidroelektrana "Zavoj" čitavom ovom kraju promenila je izgled i način života.
Posle potapanja, Zavojci su morali da potraže novi dom, a većina njih naselila se između Pirota i Gradašnice.
Dodeljeni su im placevi na kojima su podizali stambene zgrade i formirali Novi Zavoj.
Stambene zgrade je pravio svako za sebe, koristeći pogodne dugoročne kredite, ušteđevinu, svoju radnu snagu i svoju zapregu.
Svake godine na dan 26. februara u selu se održava priredba. Na taj način Zavojci se podsećaju na stari zavičaj, stare običaje i stari način života.
Danas se od Pirota do Zavojskog jezera stiže za pola sata vožnje automobilom.
Jezero je dugačko oko 17 km. i nalazi se na nadmorskoj visini od 612m.
Maksimalna dubina jezera je oko 70m., najveća širina je 300m., a dužina obalske linije je 40km.
Kao jedno od najlepših jezera u Srbiji, odlikuje se velikom prozirnošću i čistoćom vode, a omiljeno je izletište i kupalište na koje dolaze ljudi iz Pirota i Niša.
Najpovoljnije mesto za kupanje na jezeru je deo kod nekadašnjeg sela Mala Lukanja.
Veoma je bogato ribom.
Na Zavojskom jezeru prvi put smo ronili 2009. godine u okviru akcije Lakes of South Serbia kada smo, sem Zavojskog, posetili Krajkovačko i Bovansko jezero.
U sećanju nam je ostala dobra vidljivost i temperatura vode od samo 5C u sred avgusta.
Ovaj put vodostaj je bio dosta niži.
Uz konsultacije sa našim domaćinima Cekijem i Dekijem iz RK “Gusar Niš“, odlučili smo da napravimo nekoliko zarona baš na samoj brani.
Bez većih problema uspeli smo da lociramo nekoliko zidanih objekata na dubini između 23 i 30m.
Za razliku od objekata koje smo pronašli na potopljenom selu Vežanja u Zaovinskom jezeru od kojih su ostali samo temelji, objekti koje smo pronašli pored brane u Zavojskom jezeru napravljeni su od pločastog kamena, tako da i dan danas, posle dugo godina, postoje zidovi i krovne grede.
Naišli smo i na ostatke ograde kao i na dosta potopljenog drveća.
Pokušali smo da lociramo i ostatke porušene crkve -Veliki kavezi za uzgoj pastrmke i korita za uzgoj mlađi, napravljene od limene buradi, takođe su se našli na našem putu.
kažu da su ostali samo temelji i jedan deo zida, ali ovaj put nismo uspeli.
Ostavili smo to za neku narednu posetu Zavojskom jezeru.
Vidljivost je bila odlična, a temperatura vode na 30m. bila je 6C.
Uz obalu je napravljen put, tako da se kolima može obići pun krug oko jezera, a do brane se lako stiže relatvno dobrim asfaltnim putem.
