Vikend ronjenje na olupinama
U zadnjih nekoliko godina u Kostreni smo ronili više od deset puta, tako da je bilo dosta teško napisati ovaj izveštaj.
Fenomenalan zid ispred samog centra je i dalje tu, prepun života, potopljena barka je odlična za fotografisanje, zaron na „ronilačko zvono“ ovaj put nismo napravili (ali smo sigurni da je i ono još uvek na mestu), a raznovrstan životinjski svet nas je na svakom zaronu oduševljavao.
Kada na sve to dodate sunčano vreme, mirno more i rasploženu ekipu ronilaca željnih ronjenja dobijate pravi recept za uživanje.
Ovaj put, za dva dana, uspeli smo da posetimo čak tri olupine!
Nama već dobro poznatim olupinama Sigrid i Elhawi Star dodali smo jednu novu – Siebelfahre.
Sledi kratka priča o svakoj od njih, a više fotografija možete potražiti u delu našeg sajta posvećenom olupinama.
olupina Sigrid(ex Mariann)
Motorni trgovački brod, izgrađen 1956. godine u Nemačkoj.
Čelični, više od 70 metara dug brod dvadesetak godina saobraćao je po Mediteranu i okolnim zemljama.
U zimu 1977. godine, natovaren sa 60 sanduka mašina proizvedenih u fabrici Matroz iz Sremske Mitrovice, zbog gužve u riječkoj luci usidrio se na oko 800 metara ispred lukobrana.
Posle nekoliko dana čekanja na istovar, vreme se naglo pogoršalo, a jak jugo, koji je na momente dostizao i osam bofora, počeo je da brod nosi ka obali.
Manevar pomeranja Sigrida od lukobrana nije uspeo, pa su u pomoć pozvani tegljači iz riječke luke.
Nažalost pomoć je stigla prekasno, brod je počeo da udara u lukobran, a voda je počela da prodire u tovarni prostor.
Organizovana je akcija spašavanja posade i svih osam članova se ubrzo našlo na bezbednom.
Sigrid je brzo potonuo ostavljajući na površini veliku naftnu mrlju.
Godinu dana od potpanja pristupilo se vađenju tereta sa olupine. Posle uspešno obavljenog posla nastavljeno je sa rezanjem olupine, izvađen je skoro ceo pramac, ali je cela akcija iz nekog razloga ubrzo obustavljena i nikada nije nastavljena.
Olupina se i danas nalazi na istom mestu - samo tridesetak metara od lukobrana.
Karakteristična je po tome što joj pramčanog dela u potpunosti nedostaju jarboli, kao i deo komandnog mosta. Ronjenje je moguće izvesti i sa obale ali je pristup dosta težak zbog veoma strmog i nepristupačnog terena.
Brod stoji uspravno na kosini, kao da još uvek plovi, minimalna dubina je 20 metara, a najveća, ako se spustite do propele 34 metra.
Zaron na brod mogu napraviti i početne kategorije ronilaca pod uslovom da se drže palube. S obzirom da se radi o teretnom brodu veoma lepo je roniti kroz široke tovarne prostore, a dolazak do mesta gde bi pramac trebao da bude je pomalo sablasan.
Ljubitelji olupina mogu da ispitaju nekoliko prostorija u višespratnom nadgrađu i komandnom mostu koji, kao što je spomenuto, delimično nedostaje. Iako su obrasli morskim rastinjem, na olupini se lako uočavaju vitla, dizalice, dimnjak, radarske antene, bitve…
Vidljivost varira u odnosu na doba godine i maritivne uslove.
Na olupini je veoma živo, uz velika jata najčešće crneja, možete susresti kapitalne primerke škarpina, a po nekad i ugora.
olupina Elhawi Star
Nedaleko od riječke luke, okićen davno izgubljenim mrežama i prekriven naslagama školjki i morskog rastinja, na dubini od oko 40 metara, leži olupina trgovačkog broda Elhawi Star.
Brod je izgrađen 1957. godine, a u svojoj ne baš previše dugoj istoriji plovidbe promenio je nekoliko vlasnika kao i imena (ex Valeria, ex Polaris, ex Anemos, ex Tania).
Možda zvuči pomalo čudno, ali Elhawi Star je potonuo jednog sunčanog i mirnog jesenjeg dana.
Uzrok potonuća je bio ljudski faktor, tj. neravnomeran utovar tereta na brod.
Ubrzo po izlasku iz luke, posle samo nekoliko stotina metara plovidbe, brod je počeo nekontrolisano da se naginje na desnu stranu.
Voda je ubrzo počela da nadire u tovarni prostor, a Elhawi Star je, naočigled meštana i posade nestao sa površine za nešto malo manje od pola sata.
Nije bilo povređenih, a članovi posade su morali brzo da se evakuišu tako da nisu uspeli ni da ponesu svoje lične stvari.
Danas, ova impresivna, 100 metara duga olupina leži desnim bokom na dnu. Poklopci tovarnog dela su davno nestali, pa je teret koji se sastoji od mnoštva paketa keramičkih pločica izložen pogledima ronilaca.
Zbog nestabilnog tereta ne preporučuje se ronjenje kroz ovaj deo broda.
Na pramcu se vidi veliko sidro, a na krmi ogromna četverokraka propela. Olupina u celosti nije devastirana. Ulazak je moguć u komandni most, gde imate retku priliku da vidite skoro sve instrumente ali i metalno kormilo.
Maksimalna dubina je 42 metra, olupina nije dostupna OWD roniocima (min. kategorija AOWD)
Nastanjuju je velika jata raznovrsih riba, a Elhawi Star ima i svog domaćima – ugora veličine preko dva metra.
olupine Siebelfahre
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata Jadran je bio poprište mnogih ratnih sukoba.
Zahvaljujući tome danas možemo da ronimo na velikom broju olupina brodova ali i aviona iz tog perioda.
Između Rijeke i Kostrene , na spoljnom delu lukobrana, na samom ulazu u zaliv Martinšćica nalaze se potopljene čak dve desantne dvotrupne peniše koje su sticajem čudnih okolnosti potonule jedna preko druge.
Nemački naziv za ove brodove je Siebelfahre, prema njihovom “pronalazaču” Wilhemu Siebelu.
S obzirom da su imali veliku nosivost, namena ovih brodova je bila mnogostruka – od prevoza tenkova i velike količine tereta sve do transporta ljudi.
Osim toga imali su ulogu polaganja mina, a koristili su se čak i kao desantni brodovi.
Olupine se nalaze na dubini od 3 do 20 metara, i veoma lako se pronalaze, obzirom da se vide sa površine.
Jedna od peniša je potonula naopačke tako da se sem ovalnih pontona i ne vidi baš mnogo, ali ovaj pložaj doprinosi uvidu u samu konstrukciju Siebelfahre katamarana.
Druga peniša je delimimično naslonjena na prvu i potonula je u položaju za plovidbu.
Paluba je bila od dasaka koje su zakivcima pričvšćene za čeličnu konstrukciju. Daske su odavno istrulile, tako da sada imamo detaljan uvid u celokupan kostur peniše.
Postoji mnogo mesta na kojima je moguće provlačenje tako da je ronjenje veoma zanimljivo.
Na palubi možemo videti i dva lavaboa, a u nadgrađu, u veoma uskim kabinama možemo videti krevete na sprat i ormariće namenjene odlaganju ličnih stvari.
Pretpostavlja se da je ova peniša bila brod - radionica i da je na njoj tokom dana boravilo dosta ljudi.
U jednoj od brojnih cevi susreli smo malog ugora, a životnjski svet nije tako bogat kao na ostalim olupinama ovog akvatorija.
Zbog male dubine i dobre vidljivosti olupina je pogodna i za ronice početnih kategorija.
U zadnjih nekoliko godina u Kostreni smo ronili više od deset puta, tako da je bilo dosta teško napisati ovaj izveštaj.
Fenomenalan zid ispred samog centra je i dalje tu, prepun života, potopljena barka je odlična za fotografisanje, zaron na „ronilačko zvono“ ovaj put nismo napravili (ali smo sigurni da je i ono još uvek na mestu), a raznovrstan životinjski svet nas je na svakom zaronu oduševljavao.
Kada na sve to dodate sunčano vreme, mirno more i rasploženu ekipu ronilaca željnih ronjenja dobijate pravi recept za uživanje.
Ovaj put, za dva dana, uspeli smo da posetimo čak tri olupine!
Nama već dobro poznatim olupinama Sigrid i Elhawi Star dodali smo jednu novu – Siebelfahre.
Sledi kratka priča o svakoj od njih, a više fotografija možete potražiti u delu našeg sajta posvećenom olupinama.
olupina Sigrid(ex Mariann)
Motorni trgovački brod, izgrađen 1956. godine u Nemačkoj.
Čelični, više od 70 metara dug brod dvadesetak godina saobraćao je po Mediteranu i okolnim zemljama.
U zimu 1977. godine, natovaren sa 60 sanduka mašina proizvedenih u fabrici Matroz iz Sremske Mitrovice, zbog gužve u riječkoj luci usidrio se na oko 800 metara ispred lukobrana.
Posle nekoliko dana čekanja na istovar, vreme se naglo pogoršalo, a jak jugo, koji je na momente dostizao i osam bofora, počeo je da brod nosi ka obali.
Manevar pomeranja Sigrida od lukobrana nije uspeo, pa su u pomoć pozvani tegljači iz riječke luke.
Nažalost pomoć je stigla prekasno, brod je počeo da udara u lukobran, a voda je počela da prodire u tovarni prostor.
Organizovana je akcija spašavanja posade i svih osam članova se ubrzo našlo na bezbednom.
Sigrid je brzo potonuo ostavljajući na površini veliku naftnu mrlju.
Godinu dana od potpanja pristupilo se vađenju tereta sa olupine. Posle uspešno obavljenog posla nastavljeno je sa rezanjem olupine, izvađen je skoro ceo pramac, ali je cela akcija iz nekog razloga ubrzo obustavljena i nikada nije nastavljena.
Olupina se i danas nalazi na istom mestu - samo tridesetak metara od lukobrana.
Karakteristična je po tome što joj pramčanog dela u potpunosti nedostaju jarboli, kao i deo komandnog mosta. Ronjenje je moguće izvesti i sa obale ali je pristup dosta težak zbog veoma strmog i nepristupačnog terena.
Brod stoji uspravno na kosini, kao da još uvek plovi, minimalna dubina je 20 metara, a najveća, ako se spustite do propele 34 metra.
Zaron na brod mogu napraviti i početne kategorije ronilaca pod uslovom da se drže palube. S obzirom da se radi o teretnom brodu veoma lepo je roniti kroz široke tovarne prostore, a dolazak do mesta gde bi pramac trebao da bude je pomalo sablasan.
Ljubitelji olupina mogu da ispitaju nekoliko prostorija u višespratnom nadgrađu i komandnom mostu koji, kao što je spomenuto, delimično nedostaje. Iako su obrasli morskim rastinjem, na olupini se lako uočavaju vitla, dizalice, dimnjak, radarske antene, bitve…
Vidljivost varira u odnosu na doba godine i maritivne uslove.
Na olupini je veoma živo, uz velika jata najčešće crneja, možete susresti kapitalne primerke škarpina, a po nekad i ugora.
olupina Elhawi Star
Nedaleko od riječke luke, okićen davno izgubljenim mrežama i prekriven naslagama školjki i morskog rastinja, na dubini od oko 40 metara, leži olupina trgovačkog broda Elhawi Star.
Brod je izgrađen 1957. godine, a u svojoj ne baš previše dugoj istoriji plovidbe promenio je nekoliko vlasnika kao i imena (ex Valeria, ex Polaris, ex Anemos, ex Tania).
Možda zvuči pomalo čudno, ali Elhawi Star je potonuo jednog sunčanog i mirnog jesenjeg dana.
Uzrok potonuća je bio ljudski faktor, tj. neravnomeran utovar tereta na brod.
Ubrzo po izlasku iz luke, posle samo nekoliko stotina metara plovidbe, brod je počeo nekontrolisano da se naginje na desnu stranu.
Voda je ubrzo počela da nadire u tovarni prostor, a Elhawi Star je, naočigled meštana i posade nestao sa površine za nešto malo manje od pola sata.
Nije bilo povređenih, a članovi posade su morali brzo da se evakuišu tako da nisu uspeli ni da ponesu svoje lične stvari.
Danas, ova impresivna, 100 metara duga olupina leži desnim bokom na dnu. Poklopci tovarnog dela su davno nestali, pa je teret koji se sastoji od mnoštva paketa keramičkih pločica izložen pogledima ronilaca.
Zbog nestabilnog tereta ne preporučuje se ronjenje kroz ovaj deo broda.
Na pramcu se vidi veliko sidro, a na krmi ogromna četverokraka propela. Olupina u celosti nije devastirana. Ulazak je moguć u komandni most, gde imate retku priliku da vidite skoro sve instrumente ali i metalno kormilo.
Maksimalna dubina je 42 metra, olupina nije dostupna OWD roniocima (min. kategorija AOWD)
Nastanjuju je velika jata raznovrsih riba, a Elhawi Star ima i svog domaćima – ugora veličine preko dva metra.
olupine Siebelfahre
Tokom Prvog i Drugog svetskog rata Jadran je bio poprište mnogih ratnih sukoba.
Zahvaljujući tome danas možemo da ronimo na velikom broju olupina brodova ali i aviona iz tog perioda.
Između Rijeke i Kostrene , na spoljnom delu lukobrana, na samom ulazu u zaliv Martinšćica nalaze se potopljene čak dve desantne dvotrupne peniše koje su sticajem čudnih okolnosti potonule jedna preko druge.
Nemački naziv za ove brodove je Siebelfahre, prema njihovom “pronalazaču” Wilhemu Siebelu.
S obzirom da su imali veliku nosivost, namena ovih brodova je bila mnogostruka – od prevoza tenkova i velike količine tereta sve do transporta ljudi.
Osim toga imali su ulogu polaganja mina, a koristili su se čak i kao desantni brodovi.
Olupine se nalaze na dubini od 3 do 20 metara, i veoma lako se pronalaze, obzirom da se vide sa površine.
Jedna od peniša je potonula naopačke tako da se sem ovalnih pontona i ne vidi baš mnogo, ali ovaj pložaj doprinosi uvidu u samu konstrukciju Siebelfahre katamarana.
Druga peniša je delimimično naslonjena na prvu i potonula je u položaju za plovidbu.
Paluba je bila od dasaka koje su zakivcima pričvšćene za čeličnu konstrukciju. Daske su odavno istrulile, tako da sada imamo detaljan uvid u celokupan kostur peniše.
Postoji mnogo mesta na kojima je moguće provlačenje tako da je ronjenje veoma zanimljivo.
Na palubi možemo videti i dva lavaboa, a u nadgrađu, u veoma uskim kabinama možemo videti krevete na sprat i ormariće namenjene odlaganju ličnih stvari.
Pretpostavlja se da je ova peniša bila brod - radionica i da je na njoj tokom dana boravilo dosta ljudi.
U jednoj od brojnih cevi susreli smo malog ugora, a životnjski svet nije tako bogat kao na ostalim olupinama ovog akvatorija.
Zbog male dubine i dobre vidljivosti olupina je pogodna i za ronice početnih kategorija.
