Srebrno jezero
Najava lepog vremena za vikend podstakla nas je na planiranje prolećnog izleta.
Postavilo se pitanje - gde da provedemo dan u prirodi a da pritom, naravno, i zaronimo?
Pera nas posle kraćeg ubeđivanja uverava da je Srebrno jezero upravo lokacija koju tražimo. Dolazimo do zaključka: “Ako ga sami ne istražimo, kako da znamo da li je ok za ronjenje?”
Tokom nedelje prognoza se menjala iz dana u dan, a spisak zainteresovanih se povećavao. Imali smo veoma jednostavan plan – prvo ronimo, a ostatak dana provodimo uživajući u prirodi i praveći kotlić.
Neke od informacija koje smo saznali sa Interneta:
Srebrno jezero dugačko je 14 km., prosečne širine oko 300 m. Nekada je to bio Dunavski rukavac, a sada je odvojeno od toka reke sa dve brane. Veoma je bogato ribom i predstavlja pravi raj za pecaroše. U jezeru obitavaju sve vrste slatkovodne ribe: som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik...
Dopao nam se i opis prirode koji kaže da hladovina bagremove šume i dobra klima, čine da boravak na jezeru ostane za pamćenje.
Više nije bilo dileme - idemo!
Jutarnje okupljanje kod Steka je ličilo na pravu ekskurziju, preko 25 ljudi je sa nestrpljenjem čekalo na polazak.
Posle kraće vožnje stigli smo na Srebrno jezero i krenuli u potragu za najboljom pozicijom za smeštaj. Podelili smo se u dve grupe, jedna je ispitivala sređenu “gradsku” plažu a druga nešto manje sređenu drugu obalu jezera.
Posle nekoliko konsultacija, izbor je pao na “prirodniju” stranu i dan je konačno mogao da počne.
Krenuli smo sa orgazacijom ronilačkih grupa, podelom opreme, napumpavanjem čamca, skupljanjem drva za kotlić, seckanjem luka, sunčanjem i druženjem…
Kao izvidnicu, u vodu smo prvo poslali nešto iskusniju grupu ronilaca. Obzirom nam je ovo bio prvi dolazak na Srebrno jezero trebale su nam neke od informacija: dubina, vidljivost, temperatura vode…
Od prve grupe ubrzo dobijamo potrebne informacije: dubina 4-5 metara, vidljivost – loša, temperatura 15C…
I druga grupa izranja sa sličnim impresijama, oni su se susreli sa nekoliko rakova pa je to donekle popravilo utisak.
Dok su trajale ronilačke aktivnosti i oko kotlića je bilo živo – zapaljena je vatra i pasulj je polako počeo da se krčka.Toma istakao kao glavni i odgovorni kuvar a asistenata je bilo na pretek.
Za to vreme i treća grupa ronilaca se opremila za ulazak, Shale je uzeo nešto drugačiji kurs uodnosu na prethodne grupe kako bi izbegao zamućenu vodu.
Vreme njihovog zarona bilo je dosta duže u odnosu na druge grupe. Kao i na Zaovinskom jezeru, uspeli su da pronađu potopljeni čamac i uz to da se susretnu sa par smuđeva!
Pera i Toma koriste malo slobodnog vremena za vožnju čamcem po jezeru ali se ubrzo vraćaju – na njihovo iznenađenje čamac negde pušta vodu.
Krčkanje kotlića se polako privodilo kraju, vreme je za zapršku, kobasice su ispečene, oprema je raspremljena, sve je spremno za zajednički ručak!
Tomi kao glavnom kuvaru i njegovim mnogobrojnim pomoćnicima svaka čast, klopa je odlična!
I za kraj da vam ne ostanem dužna priču o tome kako je Srebrno jezero dobilo taj naziv.
“… u popodnevnim satima, kada sunce pođe na počinak iza Karpata, milioni iskrica čine da jezero ima srebrni odsjaj, te po tome dobiva ime Srebrno…”
Najava lepog vremena za vikend podstakla nas je na planiranje prolećnog izleta.
Postavilo se pitanje - gde da provedemo dan u prirodi a da pritom, naravno, i zaronimo?
Pera nas posle kraćeg ubeđivanja uverava da je Srebrno jezero upravo lokacija koju tražimo. Dolazimo do zaključka: “Ako ga sami ne istražimo, kako da znamo da li je ok za ronjenje?”
Tokom nedelje prognoza se menjala iz dana u dan, a spisak zainteresovanih se povećavao. Imali smo veoma jednostavan plan – prvo ronimo, a ostatak dana provodimo uživajući u prirodi i praveći kotlić.
Neke od informacija koje smo saznali sa Interneta:
Srebrno jezero dugačko je 14 km., prosečne širine oko 300 m. Nekada je to bio Dunavski rukavac, a sada je odvojeno od toka reke sa dve brane. Veoma je bogato ribom i predstavlja pravi raj za pecaroše. U jezeru obitavaju sve vrste slatkovodne ribe: som, smuđ, šaran, amur, tolstolobik...
Dopao nam se i opis prirode koji kaže da hladovina bagremove šume i dobra klima, čine da boravak na jezeru ostane za pamćenje.
Više nije bilo dileme - idemo!
Jutarnje okupljanje kod Steka je ličilo na pravu ekskurziju, preko 25 ljudi je sa nestrpljenjem čekalo na polazak.
Posle kraće vožnje stigli smo na Srebrno jezero i krenuli u potragu za najboljom pozicijom za smeštaj. Podelili smo se u dve grupe, jedna je ispitivala sređenu “gradsku” plažu a druga nešto manje sređenu drugu obalu jezera.
Posle nekoliko konsultacija, izbor je pao na “prirodniju” stranu i dan je konačno mogao da počne.
Krenuli smo sa orgazacijom ronilačkih grupa, podelom opreme, napumpavanjem čamca, skupljanjem drva za kotlić, seckanjem luka, sunčanjem i druženjem…
Kao izvidnicu, u vodu smo prvo poslali nešto iskusniju grupu ronilaca. Obzirom nam je ovo bio prvi dolazak na Srebrno jezero trebale su nam neke od informacija: dubina, vidljivost, temperatura vode…
Od prve grupe ubrzo dobijamo potrebne informacije: dubina 4-5 metara, vidljivost – loša, temperatura 15C…
I druga grupa izranja sa sličnim impresijama, oni su se susreli sa nekoliko rakova pa je to donekle popravilo utisak.
Dok su trajale ronilačke aktivnosti i oko kotlića je bilo živo – zapaljena je vatra i pasulj je polako počeo da se krčka.Toma istakao kao glavni i odgovorni kuvar a asistenata je bilo na pretek.
Za to vreme i treća grupa ronilaca se opremila za ulazak, Shale je uzeo nešto drugačiji kurs uodnosu na prethodne grupe kako bi izbegao zamućenu vodu.
Vreme njihovog zarona bilo je dosta duže u odnosu na druge grupe. Kao i na Zaovinskom jezeru, uspeli su da pronađu potopljeni čamac i uz to da se susretnu sa par smuđeva!
Pera i Toma koriste malo slobodnog vremena za vožnju čamcem po jezeru ali se ubrzo vraćaju – na njihovo iznenađenje čamac negde pušta vodu.
Krčkanje kotlića se polako privodilo kraju, vreme je za zapršku, kobasice su ispečene, oprema je raspremljena, sve je spremno za zajednički ručak!
Tomi kao glavnom kuvaru i njegovim mnogobrojnim pomoćnicima svaka čast, klopa je odlična!
I za kraj da vam ne ostanem dužna priču o tome kako je Srebrno jezero dobilo taj naziv.
“… u popodnevnim satima, kada sunce pođe na počinak iza Karpata, milioni iskrica čine da jezero ima srebrni odsjaj, te po tome dobiva ime Srebrno…”
