AOWD kurs - Zaovine
Iako prognoza nije bila tako sjajna ipak smo odlučili da ne odlažemo planirani put na Zaovinsko jezero. Ekipa se okupila oko 7h ujutro i praćena kišnim kapima počela sa pakovanjem opreme. Gotovo celim putem do Zaovina pratila nas je kiša što je vođe ovog puta nateralo da traže rešenja za pitanje koje nas je mučilo - gde i kako odraditi površinski interval.
Dolaskom na jezero posle par sati vožnje, kiša je padala još kratko a onda je stala.
Sjajno!
Podelili smo se u grupe, napravili briefing, opremili se i za čas smo bili u vodi.
Plan je da svi krenemo zajedno no kako su neki od ronilaca imali manjak tegova od tog plana se odustalo tako da smo se ipak podelili u 2 grupe.
Sa svojom grupom krećem kursom koji nam je Shale na briefingu dao 240,150, 60... :)
Na samom mestu zarona spustili smo se na 20-tak metara, vidljivost koja nas je tamo dočekala bila je šokantno dobra... :)
Razmišljah da li uopšte paliti lampu?!?
Shvativši da ih Darko i Goran nisu do sada koristiti, rekoh ajmo ipak malo vežbati i komunikaciju s lampama... :)
Zadržali smo se na dubini dovoljno da grupa "oseti" dubinu, a i Aladin kaže još koja minuta do deco-a.
Vreme je za promenu kursa ka obali i postepeno smanjivanje dubine.
Zadržali smo se neko vreme u plićaku i naš prvi zaron priveli kraju.
Nismo imali problema sa azotnim pijanstvom a uz male korekcije u plovnosti ocenili smo zaron sa 4+.
Površinski interval smo odradili pored vatre koju smo udruženim snagama upalili. Nakon odmora, klope i grejanja, krećemo sa sledećim zaronom.
Odlučih Goranu dati priliku da malo vežba navigaciju, te mu dah zadatak da bude vođa grupe. Navigacija je odrađena gotovo perfektno, svaka čast Gorane!
Kako je drugi zaron bio nešto plići, a voda mutnija, fotografije i nisu bile tako sjajne. Pod vodom smo nailazili na grane, panjeve, pa i čitava stabla prekrivena sitnim školjkicama, nisku travu i puno samo jedne jedine vrste ribe.
Malo smo se fotografisali i zezali pa nakon četrdeset i nešto minuta uspešno završišmo i drugi zaron! Ocena 5!
Po izlasku smo počeli sa raspremanjem a primetivši da izranja druga grupa pokazasmo im znak OK, na šta se Bilke proderao: “Wreck dive! Wreck dive!”. O da, druga grupa je imala sreću da naiđe na ribarski čamac koji tamo kako oni kažu očigledno leži već duže vreme.
Uz vatru smo napravili debriefing, pojeli sve što je ostalo od klope i lagano pakujući opremu dogovorili nalaženje u restoranu kako bi pojeli nešto kuvano i konkretnije.
Sve bi to bilo tako da jedan od automobila nije promašio skretanje ka Perućcu. No ipak pola sata kasnije smo uspeli da se okupimo, a vreme do čekanja zaslužene klope smo iskoristili za logovanje zarona i razmenu utisaka.
Bilo je ovo jedno lepo, prijatno i zanimljivo druženje ispod površine a i iznad površine vode.
Iako prognoza nije bila tako sjajna ipak smo odlučili da ne odlažemo planirani put na Zaovinsko jezero. Ekipa se okupila oko 7h ujutro i praćena kišnim kapima počela sa pakovanjem opreme. Gotovo celim putem do Zaovina pratila nas je kiša što je vođe ovog puta nateralo da traže rešenja za pitanje koje nas je mučilo - gde i kako odraditi površinski interval.
Dolaskom na jezero posle par sati vožnje, kiša je padala još kratko a onda je stala.
Sjajno!
Podelili smo se u grupe, napravili briefing, opremili se i za čas smo bili u vodi.
Plan je da svi krenemo zajedno no kako su neki od ronilaca imali manjak tegova od tog plana se odustalo tako da smo se ipak podelili u 2 grupe.
Sa svojom grupom krećem kursom koji nam je Shale na briefingu dao 240,150, 60... :)
Na samom mestu zarona spustili smo se na 20-tak metara, vidljivost koja nas je tamo dočekala bila je šokantno dobra... :)
Razmišljah da li uopšte paliti lampu?!?
Shvativši da ih Darko i Goran nisu do sada koristiti, rekoh ajmo ipak malo vežbati i komunikaciju s lampama... :)
Zadržali smo se na dubini dovoljno da grupa "oseti" dubinu, a i Aladin kaže još koja minuta do deco-a.
Vreme je za promenu kursa ka obali i postepeno smanjivanje dubine.
Zadržali smo se neko vreme u plićaku i naš prvi zaron priveli kraju.
Nismo imali problema sa azotnim pijanstvom a uz male korekcije u plovnosti ocenili smo zaron sa 4+.
Površinski interval smo odradili pored vatre koju smo udruženim snagama upalili. Nakon odmora, klope i grejanja, krećemo sa sledećim zaronom.
Odlučih Goranu dati priliku da malo vežba navigaciju, te mu dah zadatak da bude vođa grupe. Navigacija je odrađena gotovo perfektno, svaka čast Gorane!
Kako je drugi zaron bio nešto plići, a voda mutnija, fotografije i nisu bile tako sjajne. Pod vodom smo nailazili na grane, panjeve, pa i čitava stabla prekrivena sitnim školjkicama, nisku travu i puno samo jedne jedine vrste ribe.
Malo smo se fotografisali i zezali pa nakon četrdeset i nešto minuta uspešno završišmo i drugi zaron! Ocena 5!
Po izlasku smo počeli sa raspremanjem a primetivši da izranja druga grupa pokazasmo im znak OK, na šta se Bilke proderao: “Wreck dive! Wreck dive!”. O da, druga grupa je imala sreću da naiđe na ribarski čamac koji tamo kako oni kažu očigledno leži već duže vreme.
Uz vatru smo napravili debriefing, pojeli sve što je ostalo od klope i lagano pakujući opremu dogovorili nalaženje u restoranu kako bi pojeli nešto kuvano i konkretnije.
Sve bi to bilo tako da jedan od automobila nije promašio skretanje ka Perućcu. No ipak pola sata kasnije smo uspeli da se okupimo, a vreme do čekanja zaslužene klope smo iskoristili za logovanje zarona i razmenu utisaka.
Bilo je ovo jedno lepo, prijatno i zanimljivo druženje ispod površine a i iznad površine vode.
