Prvomajsko ronjenje Cres
Svake godine, kao po nekom nepisanom pravilu, Prvi maj dočekujemo na nekoj za nas novoj ronilačkoj lokaciji.
Posle dosta komplikacija oko organizacije ronjenja u Dahabu i ne tako sjajne političke situacije u samom Egiptu, ipak smo odlučili da posetimo jedno od najvećih ostrva u Jadranskom moru – ostrvo Cres.
Zainteresovanih je bilo mnogo, a gnjurci su pristizali sa svih strana pa i iz Nemačke, Italije, Slovenije…
Put do mora nam nije bio naporan, već posle pet sati vožnje ugledali smo more, a posle kraće vožnje po Krku ukrcali smo se na trajekt i zaplovili ka Cresu - našoj konačnoj destinaciji.
Cvrkut ptica, četinarska šuma i bungalovi u blizini mora svima su stavili osmeh na lice.
Nismo planirali da gubimo vreme, odmah po smeštanju u bungalove otišli smo do ronilačkog centra.
Rešili smo papirološko-administrativni deo, uzeli potrebnu opremu i krenuli na check dive.
Tokom opremanja neko je viknuo: “Delfini!”.
Nedaleko od obale nekoliko delfina nam je skrenulo pažnju na sebe i ubrzo nestalo pod vodom.
Nažalost foto-aparati nisu bili spremni pa ovaj susret nismo mogli da dokumentujemo.
Prvi zaron napravili smo sa obale, pronašli smo zid ispred centra o kojem smo slušali na brifingu i susreli smo se sa jednom hobotnicom.
Uz vodu temperature očekivanih 13C, iznenadila nas je neočekivano loša vidljivost za ovaj deo Jadrana.
Utisak je u velikoj meri popravljen već sutradan, naspavani i odmorni jedva smo dočekali dolazak broda po nas.
Po dolasku na lokaciju podelili smo se u dve grupe i krenuli u istraživanje podmorja Cresa.
Bio je to jedan lep zaron na kojem smo se susreli sa mnogim “starim prijateljima” ali smo upoznali i neke nove.
U povratku smo napravili plan za drugi zaron.
Odlučili smo da Uroša stavimo na muke i svi krenemo kao jedna grupa.
Ovog puta smo se spustili do tridesetak metara dubine, a tokom celog zarona društvo su nam pravili fratri, crneji, morske zvezde, sase i krastavci.
Veče smo proveli uz sladoled, šetajući rivom po Cresu.
Naš četvrti zaron bio je na rtu Zaglav - predivan zid, bogat životom koji pada do nekih 40 metara dubine.
Pre samog ulaska u vodu ponovo se začulo: “Delfini!”
Naša foto oprema ponovo nije bila spremna, ali smo se ipak osećali kao pravi srećnici obzirom da u tri dana već drugi put susrećemo delfine.
Roneći sa Milošem, Ružicom i Neksom nailazimo na dve razvučene i davno izgubljene mreže koje sad stoje na zidu kao neki ukras.
Denisova grupa ronilaca susrela se sa jastoga koji se skrivao nesto dublje u samom zidu.
Rt Zaglav je definitivno za svaku preporuku - lokacija koja nikoga od nas nije ostavila ravnodušnim.
U povratku ponovo smo se sreli sa delfinima!
Ovaj put smo ih spremno dočekali i uspeli da fotografišemo.
Susret sa ovim predivnim bićima svima, bez izuzetka, stavlja veliki osmeh na lice.
Popodne smo krenuli ka Velom Lošinju.
Pre polaska na Cres smo kontaktirali “Plavi svijet” i dogovorili posetu Lošinjskom centru za istražvanje mora kao i upoznavanje sa njihovim projektom Jadranski projekt dobri dupin.
Plavi svijet je nevladina organizacija koja se kroz svoje aktivnosti i naučno-istraživački rad bavi edukacijom javnosti, održivim razvojem i zaštitom podmorja.
Matea nam je održala veoma zanimljivo predavanje.
Saznali smo dosta novih stvari o životu delfina, njihovim navikama i samoj evoluciji.
Veče smo iskoristili za posetu Malom Lošinju.
Brzo smo se razdvojili u nekoliko grupa, svako je imao neki svoj prioritet klopa, sladoled, fotografisanje…
Iskoristili smo priliku da se vidimo i sa Magdom Milas hrvatskom rekorderkom u ronjenju na dah koja se iz kontinentalnog Zagreba preselila na more.
Prvi maj, praznik rada i dan nerada, bio je rezervisan za posetu jednoj od najpoznatijih olupina u Jadranskom moru - olupini trgovačkog broda Lina.
Zaron koji niko od ronilaca nije ni pomišljao da propusti.
Po ulasku u vodu osetili smo blago stujanje, spuštajući se lagano niz kanap videli smo prelepu olupinu već sa desetak metara dubine.
Odličan osećaj, nas nekoliko, sami, na olupini dugoj preko 70 metara.
Već na samom početku zarona sreli smo jednog od stanovnika Line – ogromnog hlapa koji je pozirao pred našim foto-aparatima.
Nastavli smo sa istraživanjem olupine, a što smo zaranjali dublje vidljivost je bila sve bolja i bolja.
Provlačili smo se kroz delove broda na kojima smo procenili da je to bezbedno, proronili smo kroz ogroman dimljak parobroda Lina i krenuli lagano da se vraćamo ka pramcu.
Ulogovali smo još jedan odličan zaron.
Po povratku u ronilački centar ispratili smo Bilketa, a pridružili su nam se Jelena i Klemen.
Napravili smo još jedan zaron sa obale i dogovorili još jednu posetu Lini za sutra ujutru.
Praznik rada je uspešno proslavljen, uz odlične zarone napravili smo i odličan roštilj.
Jutro je bilo prilično živo, neki od nas su žurili na prvi jutarnji trajekt a neki su sa nestrpljenjem očekivali takođe prevoz brodom, ali do Line.
Približavajući se lokaciji primetili smo dva broda koja su već bila usidrena kod Line – to je značilo samo jedno – gužvu pod vodom.
I zaista, ronilaca je bilo na sve strane.
Ovaj put smo odlučili da odemo malo dublje i posetimo krmu Line.
Pogled na ceo brod iz ove perspektive je bio fantastičan.
Zadovoljni viđenim krenuli smo ka plićem delu olupine.
Ponovo smo se sreli sa našim poznanikom od juče – velikim hlapom kojem je ovaj put društvo pravio i poveći ugor.
Uz finalno fotografisanje, napuštamo Linu i ostavljamo je da nas čeka do neke druge prilike.
Na povratku kući, svratili smo do DC Kostrena i sreli smo se sa našim starim i dragim prijateljima.
Drugi pit-stop koji smo napravili u Zagrebu, iskoristili smo za piće sa Damirom iz Roniti se mora i Marinom Brzcem.
Bilo je to pet vrlo dinamičnih dana u kojima su se smenjivali ronjenje, putovanje, druženje, susreti sa delfinima i mnoštvo dobre zabave.
Po mnogočemu Cres je definitivno bio pravi izbor za ovaj Prvi maj!
Svake godine, kao po nekom nepisanom pravilu, Prvi maj dočekujemo na nekoj za nas novoj ronilačkoj lokaciji.
Posle dosta komplikacija oko organizacije ronjenja u Dahabu i ne tako sjajne političke situacije u samom Egiptu, ipak smo odlučili da posetimo jedno od najvećih ostrva u Jadranskom moru – ostrvo Cres.
Zainteresovanih je bilo mnogo, a gnjurci su pristizali sa svih strana pa i iz Nemačke, Italije, Slovenije…
Put do mora nam nije bio naporan, već posle pet sati vožnje ugledali smo more, a posle kraće vožnje po Krku ukrcali smo se na trajekt i zaplovili ka Cresu - našoj konačnoj destinaciji.
Cvrkut ptica, četinarska šuma i bungalovi u blizini mora svima su stavili osmeh na lice.
Nismo planirali da gubimo vreme, odmah po smeštanju u bungalove otišli smo do ronilačkog centra.
Rešili smo papirološko-administrativni deo, uzeli potrebnu opremu i krenuli na check dive.
Tokom opremanja neko je viknuo: “Delfini!”.
Nedaleko od obale nekoliko delfina nam je skrenulo pažnju na sebe i ubrzo nestalo pod vodom.
Nažalost foto-aparati nisu bili spremni pa ovaj susret nismo mogli da dokumentujemo.
Prvi zaron napravili smo sa obale, pronašli smo zid ispred centra o kojem smo slušali na brifingu i susreli smo se sa jednom hobotnicom.
Uz vodu temperature očekivanih 13C, iznenadila nas je neočekivano loša vidljivost za ovaj deo Jadrana.
Utisak je u velikoj meri popravljen već sutradan, naspavani i odmorni jedva smo dočekali dolazak broda po nas.
Po dolasku na lokaciju podelili smo se u dve grupe i krenuli u istraživanje podmorja Cresa.
Bio je to jedan lep zaron na kojem smo se susreli sa mnogim “starim prijateljima” ali smo upoznali i neke nove.
U povratku smo napravili plan za drugi zaron.
Odlučili smo da Uroša stavimo na muke i svi krenemo kao jedna grupa.
Ovog puta smo se spustili do tridesetak metara dubine, a tokom celog zarona društvo su nam pravili fratri, crneji, morske zvezde, sase i krastavci.
Veče smo proveli uz sladoled, šetajući rivom po Cresu.
Naš četvrti zaron bio je na rtu Zaglav - predivan zid, bogat životom koji pada do nekih 40 metara dubine.
Pre samog ulaska u vodu ponovo se začulo: “Delfini!”
Naša foto oprema ponovo nije bila spremna, ali smo se ipak osećali kao pravi srećnici obzirom da u tri dana već drugi put susrećemo delfine.
Roneći sa Milošem, Ružicom i Neksom nailazimo na dve razvučene i davno izgubljene mreže koje sad stoje na zidu kao neki ukras.
Denisova grupa ronilaca susrela se sa jastoga koji se skrivao nesto dublje u samom zidu.
Rt Zaglav je definitivno za svaku preporuku - lokacija koja nikoga od nas nije ostavila ravnodušnim.
U povratku ponovo smo se sreli sa delfinima!
Ovaj put smo ih spremno dočekali i uspeli da fotografišemo.
Susret sa ovim predivnim bićima svima, bez izuzetka, stavlja veliki osmeh na lice.
Popodne smo krenuli ka Velom Lošinju.
Pre polaska na Cres smo kontaktirali “Plavi svijet” i dogovorili posetu Lošinjskom centru za istražvanje mora kao i upoznavanje sa njihovim projektom Jadranski projekt dobri dupin.
Plavi svijet je nevladina organizacija koja se kroz svoje aktivnosti i naučno-istraživački rad bavi edukacijom javnosti, održivim razvojem i zaštitom podmorja.
Matea nam je održala veoma zanimljivo predavanje.
Saznali smo dosta novih stvari o životu delfina, njihovim navikama i samoj evoluciji.
Veče smo iskoristili za posetu Malom Lošinju.
Brzo smo se razdvojili u nekoliko grupa, svako je imao neki svoj prioritet klopa, sladoled, fotografisanje…
Iskoristili smo priliku da se vidimo i sa Magdom Milas hrvatskom rekorderkom u ronjenju na dah koja se iz kontinentalnog Zagreba preselila na more.
Prvi maj, praznik rada i dan nerada, bio je rezervisan za posetu jednoj od najpoznatijih olupina u Jadranskom moru - olupini trgovačkog broda Lina.
Zaron koji niko od ronilaca nije ni pomišljao da propusti.
Po ulasku u vodu osetili smo blago stujanje, spuštajući se lagano niz kanap videli smo prelepu olupinu već sa desetak metara dubine.
Odličan osećaj, nas nekoliko, sami, na olupini dugoj preko 70 metara.
Već na samom početku zarona sreli smo jednog od stanovnika Line – ogromnog hlapa koji je pozirao pred našim foto-aparatima.
Nastavli smo sa istraživanjem olupine, a što smo zaranjali dublje vidljivost je bila sve bolja i bolja.
Provlačili smo se kroz delove broda na kojima smo procenili da je to bezbedno, proronili smo kroz ogroman dimljak parobroda Lina i krenuli lagano da se vraćamo ka pramcu.
Ulogovali smo još jedan odličan zaron.
Po povratku u ronilački centar ispratili smo Bilketa, a pridružili su nam se Jelena i Klemen.
Napravili smo još jedan zaron sa obale i dogovorili još jednu posetu Lini za sutra ujutru.
Praznik rada je uspešno proslavljen, uz odlične zarone napravili smo i odličan roštilj.
Jutro je bilo prilično živo, neki od nas su žurili na prvi jutarnji trajekt a neki su sa nestrpljenjem očekivali takođe prevoz brodom, ali do Line.
Približavajući se lokaciji primetili smo dva broda koja su već bila usidrena kod Line – to je značilo samo jedno – gužvu pod vodom.
I zaista, ronilaca je bilo na sve strane.
Ovaj put smo odlučili da odemo malo dublje i posetimo krmu Line.
Pogled na ceo brod iz ove perspektive je bio fantastičan.
Zadovoljni viđenim krenuli smo ka plićem delu olupine.
Ponovo smo se sreli sa našim poznanikom od juče – velikim hlapom kojem je ovaj put društvo pravio i poveći ugor.
Uz finalno fotografisanje, napuštamo Linu i ostavljamo je da nas čeka do neke druge prilike.
Na povratku kući, svratili smo do DC Kostrena i sreli smo se sa našim starim i dragim prijateljima.
Drugi pit-stop koji smo napravili u Zagrebu, iskoristili smo za piće sa Damirom iz Roniti se mora i Marinom Brzcem.
Bilo je to pet vrlo dinamičnih dana u kojima su se smenjivali ronjenje, putovanje, druženje, susreti sa delfinima i mnoštvo dobre zabave.
Po mnogočemu Cres je definitivno bio pravi izbor za ovaj Prvi maj!
