Produženi vikend u Sv. Marini
Poslednji produženi vikend u ovoj godini iskoristili smo na najbolji mogući način - za ronjenje u moru.
Posetili smo malo, skriveno, priobalno mesto na istočnoj obali Istre - Svetu Marinu.
Do naše odrednice se stiže relativno brzo, najveći deo puta od oko 600km je autoput tako da vožnja nije previše zahtevna.
To su i razlozi zašto volimo da ronimo u Kvarneru i Istri, pored dobrog puta, ovaj akvatorijum nudi ronjenje na velikom broju olupina, pećina, zidova kao i veoma bogat životinjski svet.
Ronilački centar je smešten u kampu koji je tokom letnjih meseci veoma posećen.
S obzirom na to da smo na ronjenje došli polovinom novembra provod i zabavu zamenili su mir, tišina, šum mora i tek po koji galeb.
Za nekoliko dana koliko smo tamo proveli, sem osoblja centra nismo sreli apsolutno nikoga!
Ronjenje
Plan nam je bio da napravimo nekoliko zarona sa obale kao i da ponovo posetimo olupinu broda Lina na kojoj smo ronili u okviru prvomajske ekskurzije na Cresu.
Subota je u potpunosti protekla po planu, na 50-ak metara od centra postoje dva zida koja padaju do dubine od 40 i 50m.
Prvi zaron napravili smo na desnom zidu. Iako je na ovoj lokaciji prilično živo domaćini su se potrudili da zarone učine još zanimljivijim.
Na dubini od oko 6-7m naišli smo na mnogima poznatog "Sunđer Boba", koji nam je bio odlična pozicija za fotografisanje i dobar orjentir u povratku.
Roneći dalje pored zida na 13m naišli smo na statuu Sv. Marije, a na 18m na policajca "krajputaša" koji simbolično obaveštava OWD ronioce da je to maksimalna dubina do koje mogu da idu. Temperatura mora je bila iznenađujućih 18C.
Drugi zaron smo izveli nešto kasnije na levom zidu koji pada sve do dubine od 50m.
Mada je dosta dugačak, zid je veoma je razuđen i bogat životinjskim svetom, pa smo se pored mnogobrojnih jata riba susreli smo se i sa sipom, nekoliko kokota kao i sa najotrovnijom ribom jadrana – paukom.
Prognoza za nedelju nije bila povoljna, ali smo se nadali da ćemo ipak uspeti da napravimo bar jedan zaron.
Naše nade bile su raspršene čim smo se probudili - jer je jak jugo pravio je talase od po nekoliko metara visine.
Nemoguće je bilo ući u vodu – ništa od ronjenja.
Naravno da nismo sedeli skrštenih ruku. Odlučili smo se da odemo u Pulu, razgledamo grad i posetimo Centar za oporavak morskih kornjača smešten u srednjevekovnom utvrđenju Verudela.
U veoma zanimljivom ambijentu proveli smo nekoliko sati i upoznali se sa mnogo podvodnih stanovnika kao i sa radom samog centra.
Po povratku u smeštaj uživali smo u Lazinim slavljeničkim, rođendanskim palačinkama. Bile su odlične!
Sa nestrpljenjem smo čekali novi dan.
Tokom noći jugo se smirio, dočekalo nas je mnogo mirnije more i bolje vreme, ali ne toliko dobro da bi brodom mogli da odemo do Line.
Bili smo rešeni da zaronimo na nekoj od olupina.
Posle kratkih konsultacija doneli smo odluku da krenemo ka Rijeci.
Tamo nas je čekao naš stari znalac - olupina broda Sigrid.
Vožnja brodom od Riječkog pristaništa do same olupine traje veoma kratko, manje od 10 min.
S obzirom na to da je prethodnog dana duvao žestoki jugo bili smo malo skeptični po pitanju vidljivosti.
Međutim, već posle nekoliko minuta zarona ugledali smo olupinu.
Podeljeni u dve grupe krenuli smo u istraživanje broda.
Sigrid je teretni brod dužine od preko 70m.
Potonuo je usled nevremena ispred lukobrana Riječke luke 1977. godine.
Olupina se i danas nalazi na istom mestu - samo tridesetak metara od lukobrana.
Najmanja dubina je oko 20m, a najveća, ako se spustite do propele 32m.
Olupina je veoma slična brodu Peltastis koji je potonuo u blizini ostrva Krk.
Karakteristična je i po tome što joj u potpunosti nedostaje pramčani deo - godinu dana od potpanja pristupilo se vađenju tereta sa olupine i njenom rezanju, ali je cela akcija iz nekog razloga ubrzo obustavljena i nikada nije nastavljena.
S obzirom da se radi o teretnom brodu bilo je lepo roniti kroz tovarni deo, a zaron smo završili na komandnom mostu.
Zadovoljni zaronom, naš ronilački vikend smo zaokružili posetom Kostreni gde smo se uz dobru klopu malo zgrejali i pripremili za put ka Beogradu.
Poslednji produženi vikend u ovoj godini iskoristili smo na najbolji mogući način - za ronjenje u moru.
Posetili smo malo, skriveno, priobalno mesto na istočnoj obali Istre - Svetu Marinu.
Do naše odrednice se stiže relativno brzo, najveći deo puta od oko 600km je autoput tako da vožnja nije previše zahtevna.
To su i razlozi zašto volimo da ronimo u Kvarneru i Istri, pored dobrog puta, ovaj akvatorijum nudi ronjenje na velikom broju olupina, pećina, zidova kao i veoma bogat životinjski svet.
Ronilački centar je smešten u kampu koji je tokom letnjih meseci veoma posećen.
S obzirom na to da smo na ronjenje došli polovinom novembra provod i zabavu zamenili su mir, tišina, šum mora i tek po koji galeb.
Za nekoliko dana koliko smo tamo proveli, sem osoblja centra nismo sreli apsolutno nikoga!
Ronjenje
Plan nam je bio da napravimo nekoliko zarona sa obale kao i da ponovo posetimo olupinu broda Lina na kojoj smo ronili u okviru prvomajske ekskurzije na Cresu.
Subota je u potpunosti protekla po planu, na 50-ak metara od centra postoje dva zida koja padaju do dubine od 40 i 50m.
Prvi zaron napravili smo na desnom zidu. Iako je na ovoj lokaciji prilično živo domaćini su se potrudili da zarone učine još zanimljivijim.
Na dubini od oko 6-7m naišli smo na mnogima poznatog "Sunđer Boba", koji nam je bio odlična pozicija za fotografisanje i dobar orjentir u povratku.
Roneći dalje pored zida na 13m naišli smo na statuu Sv. Marije, a na 18m na policajca "krajputaša" koji simbolično obaveštava OWD ronioce da je to maksimalna dubina do koje mogu da idu. Temperatura mora je bila iznenađujućih 18C.
Drugi zaron smo izveli nešto kasnije na levom zidu koji pada sve do dubine od 50m.
Mada je dosta dugačak, zid je veoma je razuđen i bogat životinjskim svetom, pa smo se pored mnogobrojnih jata riba susreli smo se i sa sipom, nekoliko kokota kao i sa najotrovnijom ribom jadrana – paukom.
Prognoza za nedelju nije bila povoljna, ali smo se nadali da ćemo ipak uspeti da napravimo bar jedan zaron.
Naše nade bile su raspršene čim smo se probudili - jer je jak jugo pravio je talase od po nekoliko metara visine.
Nemoguće je bilo ući u vodu – ništa od ronjenja.
Naravno da nismo sedeli skrštenih ruku. Odlučili smo se da odemo u Pulu, razgledamo grad i posetimo Centar za oporavak morskih kornjača smešten u srednjevekovnom utvrđenju Verudela.
U veoma zanimljivom ambijentu proveli smo nekoliko sati i upoznali se sa mnogo podvodnih stanovnika kao i sa radom samog centra.
Po povratku u smeštaj uživali smo u Lazinim slavljeničkim, rođendanskim palačinkama. Bile su odlične!
Sa nestrpljenjem smo čekali novi dan.
Tokom noći jugo se smirio, dočekalo nas je mnogo mirnije more i bolje vreme, ali ne toliko dobro da bi brodom mogli da odemo do Line.
Bili smo rešeni da zaronimo na nekoj od olupina.
Posle kratkih konsultacija doneli smo odluku da krenemo ka Rijeci.
Tamo nas je čekao naš stari znalac - olupina broda Sigrid.
Vožnja brodom od Riječkog pristaništa do same olupine traje veoma kratko, manje od 10 min.
S obzirom na to da je prethodnog dana duvao žestoki jugo bili smo malo skeptični po pitanju vidljivosti.
Međutim, već posle nekoliko minuta zarona ugledali smo olupinu.
Podeljeni u dve grupe krenuli smo u istraživanje broda.
Sigrid je teretni brod dužine od preko 70m.
Potonuo je usled nevremena ispred lukobrana Riječke luke 1977. godine.
Olupina se i danas nalazi na istom mestu - samo tridesetak metara od lukobrana.
Najmanja dubina je oko 20m, a najveća, ako se spustite do propele 32m.
Olupina je veoma slična brodu Peltastis koji je potonuo u blizini ostrva Krk.
Karakteristična je i po tome što joj u potpunosti nedostaje pramčani deo - godinu dana od potpanja pristupilo se vađenju tereta sa olupine i njenom rezanju, ali je cela akcija iz nekog razloga ubrzo obustavljena i nikada nije nastavljena.
S obzirom da se radi o teretnom brodu bilo je lepo roniti kroz tovarni deo, a zaron smo završili na komandnom mostu.
Zadovoljni zaronom, naš ronilački vikend smo zaokružili posetom Kostreni gde smo se uz dobru klopu malo zgrejali i pripremili za put ka Beogradu.
