Potopljeno selo na dnu Jezera
Posle velikog broja zarona u Jadranskom i Crvenom moru, ronilački klub "H2O Dive Group" iz Beograda je uspešno realizovao avgustovsku istraživačku akciju na Zaovinskom jezeru, na planini Tari.
Ovo i ne bi bila neka posebna stvar za ekipu koja je izvodila zarone na 15-ak jezera širom Srbije da u sklopu ove akcije nije pronađeno i posećeno potopljeno selo Stara Vežanja.
Članovi ronilačkog kluba H2O su do sada ronili sa velikim morskim životinjama na samom jugu egipatskih teritorijalnih voda, zaronili u najdublji bazen na svetu - Nemo 33, posetili brojne potopljene brodove, podmornice i avione u Jadranskom moru na potezu od Bara do Istre, ali ovoje bio prvi put da su objedinili tehnički zahtevnije zarone na planinskim jezerima sa istraživačkim radom.
Ronjenje u planinskim jezerima je zahtevno prvenstveno zbog nadmorske visine na kojima se nalaze, kad tome pridodate niže temperature vode i povremeno lošiju vidljivost stiče se kompletna slika tehničke zahtevnosti ovakvih zarona.
Na kraju se svemu dodaje i etnografska komponenta, kad ronioci moraju da sprovedu istraživanje među lokalnim stanovništvom, da slušaju tamošnja predanja i svedočenja, konsultuju obično šturu literaturu kako bi se lokacije kao što je potopljeno selo pronašle.
Zaovinsko jezero se inače nalazi na planini Tari kod mesta Zaovine, ukupne površine od 4,3 kvadratna kilometra i obima od 35 kilometara, po svom nastanku je veštačko i predstavlja akumulaciju reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta" u Perućcu.
Nastalo je u periodu od 1975. do 1983. godine kad je i potopljeno selo Stara Vežanja - tada jedno od najvećih sela i administrativni centar tog regiona.
Pri najvišem vodostaju, površina jezera se nalazi na nadmorskoj visini od 881.5 metara, a najveća dubina je oko 110 metara.
Nivo vode u jednom danu može da se promeni i za nekoliko metara.
Kad je veliki vodotok, voda iz Drine se pumpama podiže na Taru, a kad je vodostaj nizak onda se spušta iz Zaovinskog jezera.
Meštani se često šale da je ovim ostvareno Kremansko proročanstvo "da će Drina jedog dana uzvodno poteći".
Jezero dopunjavaju dva potoka, Konjska reka i Beli Rzav.
Voda je veoma čista pa se uz malu preradu koristi za piće.
Takođe se koristi i za uzgoj pastrmki, koje su poznate kao "najizbirljivije" rečne ribe što se čistoće staništa tiče.
Kuriozitet je činjenica da je u blizini nasute brane mesto gde je Josif Pančić 1875. godine otkrio čuvenu Pančićevu omoriku.
Tokom cele godine vidljivost pod vodom je uglavnom dobra i varira od 5 do 10 metara, u zavisnosti od vremena i nivoa jezera.
Kao što je svojstveno planinskim jezerima voda je prilično hladna, dok spoljno svetlo ponestaje već na 25-30 metara dubine.
Više timova ronilaca opremljenih podvodnim fotoaparatima i kamerama ronilo je na samoj lokaciji nekoliko dana za redom.
Veoma brzo su uspelida lociraju selo, a posle analize snimljenog materijala i da prepoznaju neke od objekata.
Od većine građevina su ostali samo kameni temelji, uspešno je identifikovana ambulanta, kantina, kao i neke od radničkih kućica i jedna drvena koliba.
Jedan od glavnih izvora informacija o potopljenom selu bio je 83-godišnji Dušan Lazić, koji je živeo u selu Vežanji, a za roniocima je potvrdio namene pronađenih objekata.
Poseban kuriozitet je predstavljalo ronjenje kroz deo poplavljene šume na obodu sela, gde se mogu videti stabla sa ogolelim granama.
H2O Dive Group trenutno privodi kraju pripreme za ronilačku ekskurziju na Visu, gde će zaroniti na potopljeni bombarder B17 - Flying fortress, koji leži na preko 70 metara dubine, ali je u planu i povratak na Taru.
Ideja je da se u potpunosti mapira potopljeno selo i napravi dovoljno video materijala o trenutnom stanju građevina.
Aleksandar Miloradović
Posle velikog broja zarona u Jadranskom i Crvenom moru, ronilački klub "H2O Dive Group" iz Beograda je uspešno realizovao avgustovsku istraživačku akciju na Zaovinskom jezeru, na planini Tari.
Ovo i ne bi bila neka posebna stvar za ekipu koja je izvodila zarone na 15-ak jezera širom Srbije da u sklopu ove akcije nije pronađeno i posećeno potopljeno selo Stara Vežanja.
Članovi ronilačkog kluba H2O su do sada ronili sa velikim morskim životinjama na samom jugu egipatskih teritorijalnih voda, zaronili u najdublji bazen na svetu - Nemo 33, posetili brojne potopljene brodove, podmornice i avione u Jadranskom moru na potezu od Bara do Istre, ali ovoje bio prvi put da su objedinili tehnički zahtevnije zarone na planinskim jezerima sa istraživačkim radom.
Ronjenje u planinskim jezerima je zahtevno prvenstveno zbog nadmorske visine na kojima se nalaze, kad tome pridodate niže temperature vode i povremeno lošiju vidljivost stiče se kompletna slika tehničke zahtevnosti ovakvih zarona.
Na kraju se svemu dodaje i etnografska komponenta, kad ronioci moraju da sprovedu istraživanje među lokalnim stanovništvom, da slušaju tamošnja predanja i svedočenja, konsultuju obično šturu literaturu kako bi se lokacije kao što je potopljeno selo pronašle.
Zaovinsko jezero se inače nalazi na planini Tari kod mesta Zaovine, ukupne površine od 4,3 kvadratna kilometra i obima od 35 kilometara, po svom nastanku je veštačko i predstavlja akumulaciju reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta" u Perućcu.
Nastalo je u periodu od 1975. do 1983. godine kad je i potopljeno selo Stara Vežanja - tada jedno od najvećih sela i administrativni centar tog regiona.
Pri najvišem vodostaju, površina jezera se nalazi na nadmorskoj visini od 881.5 metara, a najveća dubina je oko 110 metara.
Nivo vode u jednom danu može da se promeni i za nekoliko metara.
Kad je veliki vodotok, voda iz Drine se pumpama podiže na Taru, a kad je vodostaj nizak onda se spušta iz Zaovinskog jezera.
Meštani se često šale da je ovim ostvareno Kremansko proročanstvo "da će Drina jedog dana uzvodno poteći".
Jezero dopunjavaju dva potoka, Konjska reka i Beli Rzav.
Voda je veoma čista pa se uz malu preradu koristi za piće.
Takođe se koristi i za uzgoj pastrmki, koje su poznate kao "najizbirljivije" rečne ribe što se čistoće staništa tiče.
Kuriozitet je činjenica da je u blizini nasute brane mesto gde je Josif Pančić 1875. godine otkrio čuvenu Pančićevu omoriku.
Tokom cele godine vidljivost pod vodom je uglavnom dobra i varira od 5 do 10 metara, u zavisnosti od vremena i nivoa jezera.
Kao što je svojstveno planinskim jezerima voda je prilično hladna, dok spoljno svetlo ponestaje već na 25-30 metara dubine.
Više timova ronilaca opremljenih podvodnim fotoaparatima i kamerama ronilo je na samoj lokaciji nekoliko dana za redom.
Veoma brzo su uspelida lociraju selo, a posle analize snimljenog materijala i da prepoznaju neke od objekata.
Od većine građevina su ostali samo kameni temelji, uspešno je identifikovana ambulanta, kantina, kao i neke od radničkih kućica i jedna drvena koliba.
Jedan od glavnih izvora informacija o potopljenom selu bio je 83-godišnji Dušan Lazić, koji je živeo u selu Vežanji, a za roniocima je potvrdio namene pronađenih objekata.
Poseban kuriozitet je predstavljalo ronjenje kroz deo poplavljene šume na obodu sela, gde se mogu videti stabla sa ogolelim granama.
H2O Dive Group trenutno privodi kraju pripreme za ronilačku ekskurziju na Visu, gde će zaroniti na potopljeni bombarder B17 - Flying fortress, koji leži na preko 70 metara dubine, ali je u planu i povratak na Taru.
Ideja je da se u potpunosti mapira potopljeno selo i napravi dovoljno video materijala o trenutnom stanju građevina.
Aleksandar Miloradović
