Novogodišnji zaron
Kako se novogodišnja noć se približavala, meni se sve više činila sjajnom ideja da zaronimo tačno pre ponoći i dočekamo Novu pod vodom. Dok su se drugi bavili uplaćivanjem organizovanih dočeka, kupovinom svečanih haljina i organizovanjem prevoza posle slavlja, nama su po glavi vrzmale skroz drugačije stvari. Gde su nam uopšte lampe za noćni zaron? U kojem su stanju baterije? Koliko neoprena da obučemo na sebe s obzirom da smo na zaronu par dana ranije izmerili 2-3C?
Organizacija je malo zapela kad smo shvatili da smo naše lampe pozajmili i da ne možemo da dođemo do njih na vreme.
Međutim nismo dozvolili da nam to pokvari planove, naš dragi prijatelj Urke nam se našao u „nevolji“ sa celim aresnalom podvodnih lampi, na kraju smo i birali, hvala Urke!
Kad smo spakovali svu potrebu ronilačku opremu, foto-aparat i toplu garderobu, zaključili smo da nam nedostaje još samo jedna sitnica - kakav bi to doček Nove godine bio bez šampanjca?
Kada smo kompletirali svu "opremu", krećemo po Urketa pa onda ka Adi Ciganliji. Opremanje pored samog puta možda i nije bilo najidelanije, ali to je jedino mesto za parking koje smo pronašli.
Opremamo se i stižemo do vode a iza nas čujemo glasove već veselih slavljenika iz obližnjeg kafića.
Jel oni to idu da rone? Ne mogu da verujem da ulaze u vodu!
Kreću za nama kako bi se sopstvenim očima uverili da se ne šalimo. Tako je Urke, neplanirano, dobio društvo dok je bio naša podrška na suvom. Stavljamo peraja, palimo lampe, šampanjac je u sigurnim rukama. Okićeni kao novogodišnje jelke ulazimo u hladnu vodu. Prvi ulazak vode u odelo bio je blago osvežavajući. Shale uzima kurs i krećemo u zaron.
Ronimo lagano ka dubini, nailazimo na već dobro poznat pojas trave, kako je temperatura vode bila svega 2C, mnoge ribe su bile već u dubokoj hibernaciji. Pred nama su se našli manići, bandari ali i poveći som koji se krije u jednom oštećenom kajaku. Pogledom na sat uviđamo da je minut do ponoći, vreme je za otvaranje šampanjca i slavlje.. :)
Shale se uhvatio u koštac otvaranja šampanjca pod vodom noseći 5mm rukavice, i moram priznati bio je odličan u tome! Ponoć je!!! Šampanjac je promućkan, čep je izleteo, sat pokazuje 00:01 vreme je za čestitanje i nazdravljanje.
Sigurna sam da će mi ovaj doček Nove godine još jako dugo ostati u sećanju! Svuda oko nas je voda, poneka uspavana ribica, mrak i potpuna tišina... :)
Možete li zamisliti apsolutnu tišinu na dočeku Nove godine? Ja mogu!
Nakon nazdravljanja i ispijanja šampanjca nastavljamo sa istraživanje dna Ade. Nailazimo na nekoliko ne baš za slikanje raspoloženih bandara kako odmaraju.
Ipak nekako uspevamo da ih uslikamo i trudeći se da ih ne uznemiravamo previše nastavljamo dalje. Nakon 25 minuta postaje mi zima. Dlanovi i stopala su mi se smrzli, javljam Shaletu i polako krećemo ka obali. Moram priznati da mi je povratak trajao večnost. Brrr...
Još nekoliko fotografija pred sam kraj zarona. Na obali nas jeUrke strpljivo sačekao i pomogao oko raspremanja.
Pomalo umorna i promrzla ne skidajući osmeh s lica sve što želim je doći do auta, skinuti opremu sa sebe i obući se u suvo.Presvlačenje i pakovanje je brzo bilo gotovo, žurimo u prvi kafić na piće i pregledavanje fotki..:)
Za mene ovo je definitivno bio najneuobičajeniji doček do sada, i da, možda sam propustila raskošni vatromet u ponoć ali ne bi ga menjala za osećaj sreće i mira koji sam doživela dočekujući Novu godinu u svom elementu - vodi! :)
Kako se novogodišnja noć se približavala, meni se sve više činila sjajnom ideja da zaronimo tačno pre ponoći i dočekamo Novu pod vodom. Dok su se drugi bavili uplaćivanjem organizovanih dočeka, kupovinom svečanih haljina i organizovanjem prevoza posle slavlja, nama su po glavi vrzmale skroz drugačije stvari. Gde su nam uopšte lampe za noćni zaron? U kojem su stanju baterije? Koliko neoprena da obučemo na sebe s obzirom da smo na zaronu par dana ranije izmerili 2-3C?
Organizacija je malo zapela kad smo shvatili da smo naše lampe pozajmili i da ne možemo da dođemo do njih na vreme.
Međutim nismo dozvolili da nam to pokvari planove, naš dragi prijatelj Urke nam se našao u „nevolji“ sa celim aresnalom podvodnih lampi, na kraju smo i birali, hvala Urke!
Kad smo spakovali svu potrebu ronilačku opremu, foto-aparat i toplu garderobu, zaključili smo da nam nedostaje još samo jedna sitnica - kakav bi to doček Nove godine bio bez šampanjca?
Kada smo kompletirali svu "opremu", krećemo po Urketa pa onda ka Adi Ciganliji. Opremanje pored samog puta možda i nije bilo najidelanije, ali to je jedino mesto za parking koje smo pronašli.
Opremamo se i stižemo do vode a iza nas čujemo glasove već veselih slavljenika iz obližnjeg kafića.
Jel oni to idu da rone? Ne mogu da verujem da ulaze u vodu!
Kreću za nama kako bi se sopstvenim očima uverili da se ne šalimo. Tako je Urke, neplanirano, dobio društvo dok je bio naša podrška na suvom. Stavljamo peraja, palimo lampe, šampanjac je u sigurnim rukama. Okićeni kao novogodišnje jelke ulazimo u hladnu vodu. Prvi ulazak vode u odelo bio je blago osvežavajući. Shale uzima kurs i krećemo u zaron.
Ronimo lagano ka dubini, nailazimo na već dobro poznat pojas trave, kako je temperatura vode bila svega 2C, mnoge ribe su bile već u dubokoj hibernaciji. Pred nama su se našli manići, bandari ali i poveći som koji se krije u jednom oštećenom kajaku. Pogledom na sat uviđamo da je minut do ponoći, vreme je za otvaranje šampanjca i slavlje.. :)
Shale se uhvatio u koštac otvaranja šampanjca pod vodom noseći 5mm rukavice, i moram priznati bio je odličan u tome! Ponoć je!!! Šampanjac je promućkan, čep je izleteo, sat pokazuje 00:01 vreme je za čestitanje i nazdravljanje.
Sigurna sam da će mi ovaj doček Nove godine još jako dugo ostati u sećanju! Svuda oko nas je voda, poneka uspavana ribica, mrak i potpuna tišina... :)
Možete li zamisliti apsolutnu tišinu na dočeku Nove godine? Ja mogu!
Nakon nazdravljanja i ispijanja šampanjca nastavljamo sa istraživanje dna Ade. Nailazimo na nekoliko ne baš za slikanje raspoloženih bandara kako odmaraju.
Ipak nekako uspevamo da ih uslikamo i trudeći se da ih ne uznemiravamo previše nastavljamo dalje. Nakon 25 minuta postaje mi zima. Dlanovi i stopala su mi se smrzli, javljam Shaletu i polako krećemo ka obali. Moram priznati da mi je povratak trajao večnost. Brrr...
Još nekoliko fotografija pred sam kraj zarona. Na obali nas jeUrke strpljivo sačekao i pomogao oko raspremanja.
Pomalo umorna i promrzla ne skidajući osmeh s lica sve što želim je doći do auta, skinuti opremu sa sebe i obući se u suvo.Presvlačenje i pakovanje je brzo bilo gotovo, žurimo u prvi kafić na piće i pregledavanje fotki..:)
Za mene ovo je definitivno bio najneuobičajeniji doček do sada, i da, možda sam propustila raskošni vatromet u ponoć ali ne bi ga menjala za osećaj sreće i mira koji sam doživela dočekujući Novu godinu u svom elementu - vodi! :)
