Jelovičko vrelo
Tridesetak kilometara severoistočno od Pirota na masivima Stare planine, u blizini sela Vrelo nalazi se fenomen prirode – Jelovičko vrelo.
Locirano u blizini granice sa Bugarskom, na levoj strani Jelovičke reke, na nadmorskoj visini od 730m. Jelovičko vrelo jedno je od najjačih izvora na Staroj planini.
Tok Jelovičke reke bogat je potočnom pastrmkom, mrenom kao i rakovima – što samo potvrđuje da je voda iz vela veoma čista.
Do vrela se dolazi asfaltnim putem tako da nema preteranog tegljenja ronilačke opreme.
Samo vrelo je za sada neispitane dubine i ima skoro kružni oblik, a količina vode koju izbacuje konstantno varira.
Meštani kažu da vrelo jedanput godišnje u potpunosti presuši na nekoliko sati i to u približno istom vremenskom intervalu tokom avgusta.
U nekoliko prethodnih pokušaja ronjenje je zbog jakog “rada”vrela bilo u potpunosti onemogućeno, a na zaronu koji smo napravili pre nekoliko meseci spustili smo se do dubine od -23m .
Tamo smo naišli na suženje i zaustavili se.
Ovaj put smo bili rešeni da prođemo restrikciju i vidimo šta se krije iza.
Strujanje vode je bilo veoma blago – zaronili smo bez ikakvih problema.
Kristalno čista voda i ovaj put je bila temperature od 8C.
Brzo smo se spustili do mesta gde smo prethodni put stali, lagano se provlačeći kroz suženje nastavili smo dalje u nepoznati deo pećine, vodeći računa o opremi.
Na -35m dubine bili smo na 80m. od ulaska u vrelo.
Svodovi pećine su prilično ravni i pravolinijski, nema nikakvog pećinskog nakita.
Dno je prekriveno krupnijim kamenjem i šljunkom tako da vodu neće zamutiti čak ni oni koji neoprezno mašu perajima.
Pećina je relativno uska, ali u svakom trenutku imate mesta da se bez problema okrenete.
Na dubini od -45m. naišli smo na mali peščani plato i odlučili da ovaj put ne idemo dalje.
Usmerili smo lampe u nepoznato, ali se kraj pećine nije ni nazirao.
Unapred se radujući nekom sledećem zaronu u ovu pećinu, sa osmehom na licu, krenuli smo nazad prateći arijanu.
S obzirom na to da se nismo dugo zadržali u dubini, brzo smo odradili deko stop i izronili na površinu gde nas je dočekala radoznala publika sa brojnim pitanjima.
Jedan od naših ciljeva za taj dan bio je ispunjen, pa su nam se misli brzo usmerile sledeći – veoma hvaljenu pastrmku na žaru.
Dobra klopa uspešno je zagrejala pomalo promrzle ronioce, a napravili smo i plan za sledeći zaron u Jelovičko vrelo.
Jelovičko vrelo je ispunilo naša očekivanja, pa smo zadovoljni krenuli na višesatni put ka Beogradu.
Tridesetak kilometara severoistočno od Pirota na masivima Stare planine, u blizini sela Vrelo nalazi se fenomen prirode – Jelovičko vrelo.
Locirano u blizini granice sa Bugarskom, na levoj strani Jelovičke reke, na nadmorskoj visini od 730m. Jelovičko vrelo jedno je od najjačih izvora na Staroj planini.
Tok Jelovičke reke bogat je potočnom pastrmkom, mrenom kao i rakovima – što samo potvrđuje da je voda iz vela veoma čista.
Do vrela se dolazi asfaltnim putem tako da nema preteranog tegljenja ronilačke opreme.
Samo vrelo je za sada neispitane dubine i ima skoro kružni oblik, a količina vode koju izbacuje konstantno varira.
Meštani kažu da vrelo jedanput godišnje u potpunosti presuši na nekoliko sati i to u približno istom vremenskom intervalu tokom avgusta.
U nekoliko prethodnih pokušaja ronjenje je zbog jakog “rada”vrela bilo u potpunosti onemogućeno, a na zaronu koji smo napravili pre nekoliko meseci spustili smo se do dubine od -23m .
Tamo smo naišli na suženje i zaustavili se.
Ovaj put smo bili rešeni da prođemo restrikciju i vidimo šta se krije iza.
Strujanje vode je bilo veoma blago – zaronili smo bez ikakvih problema.
Kristalno čista voda i ovaj put je bila temperature od 8C.
Brzo smo se spustili do mesta gde smo prethodni put stali, lagano se provlačeći kroz suženje nastavili smo dalje u nepoznati deo pećine, vodeći računa o opremi.
Na -35m dubine bili smo na 80m. od ulaska u vrelo.
Svodovi pećine su prilično ravni i pravolinijski, nema nikakvog pećinskog nakita.
Dno je prekriveno krupnijim kamenjem i šljunkom tako da vodu neće zamutiti čak ni oni koji neoprezno mašu perajima.
Pećina je relativno uska, ali u svakom trenutku imate mesta da se bez problema okrenete.
Na dubini od -45m. naišli smo na mali peščani plato i odlučili da ovaj put ne idemo dalje.
Usmerili smo lampe u nepoznato, ali se kraj pećine nije ni nazirao.
Unapred se radujući nekom sledećem zaronu u ovu pećinu, sa osmehom na licu, krenuli smo nazad prateći arijanu.
S obzirom na to da se nismo dugo zadržali u dubini, brzo smo odradili deko stop i izronili na površinu gde nas je dočekala radoznala publika sa brojnim pitanjima.
Jedan od naših ciljeva za taj dan bio je ispunjen, pa su nam se misli brzo usmerile sledeći – veoma hvaljenu pastrmku na žaru.
Dobra klopa uspešno je zagrejala pomalo promrzle ronioce, a napravili smo i plan za sledeći zaron u Jelovičko vrelo.
Jelovičko vrelo je ispunilo naša očekivanja, pa smo zadovoljni krenuli na višesatni put ka Beogradu.
