Jahorina - Ski & Snowboard
Na dan puta, spoljašnja temperatura od -22℃ podsetila nas je da smo usred zime i da je pred nama prava avantura. Na putu do Jahorine nismo imali problema, iznenađujuće, put je bio sasvim solidno očišćen.
Lanci koje smo poneli kao obaveznu opremu zatrebali su nam tek u poslednjih 300m uspona do smeštaja!
Ekipu od 8 ronioca, a ujedno i skijaša/bordera dočekao je sunčan dan i preko 2 metra snega na stazi, može li se poželeti bolje?!?
Nakon smeštaja u apartmane, uz klopu i druženje isplanirali smo naše sutrašnje aktivnosti na snegu.
U zavisnosti od toga kada je ko legao, jutro sledećeg dana nekome je stiglo prerano a nekome prekasno.
Posle provere koje žičare rade i kupovine ski-pass-a, jurimo ka vrhu staze Poljica rešeni da isprobamo našu opremu koja je dugo skupljala prašinu. Dolazak na vrh nas podseća šta je planina. Negostoljubiva okolina u kojoj često samo iskusni imaju šanse...
Vrh Jahorine bio je prekriven maglom, a sneg i vetar su onemogućavali vožnju pa i gledanje bez naočara. No, volja je postojala, pogotovo kod početnika, oprema je proverena i spust je krenuo...
...svako u svom ritmu i svom stilu spuštao se niz široke staze prekrivene debelim slojem snega.
Posle nekoliko sati skijanja i bordanja, umorni ali i zadovoljni, pre polaska u apartman svratili smo na kuvano vino komentarišući kakve je ko vratolomije doživeo tog dana.
U sobama, svako je imao svoj ritual, neko je jurio hranu, neko kupanje, a neki su hteli pravo u krevet na odmor. Veče smo iskoristili za šetnju po snegu koja se pretvorila u potragu za dobrom klopom.
Posle posete restoranu Peggy - mogu samo da kažem da je misija u potpunosti ispunjena!
Novi dan, nam donosi bolje vreme, rutina je već uhvaćena - iskusniji jure crnim i crvenim stazama kojima Jahorina obiluje, dok se mi manje iskusni držimo juče dobro isprobanih staza i usavršavamo tehniku. Srećemo i drugare koji su drugom smještaju i sa kojima nikako da se vidimo, zabava počinje.
U našem smeštaju - Villi Marija nakon kraćeg predaha pada dogovor: večeras palačinke!
Recept je pronađen na Google-u, najodmorniji kreću u nabavku potrebnih sastojaka a zadatak palačinka majstora te večeri pada na Nexa! Naravno svi smo bili tu da pripomognemo.
Palačinke su uspele, a Nutela je, kao i uvek bila odličan fil!
Subota, buđenje, napolju je sunčanooo! Brzo smo se opremili i izjurili na stazu!
Želimo da iskoristimo svaku sunčanu minutu koju nam je Jahorina nudila tog dana. Vreme je bilo odlično, obzirom da je vikend, staze su nešto posećenije ali gužva nikome od nas preterano ne smeta - tu smo da skijamo!
Treba li reći i da smo hvatali neke od zadnjih žica tog dana.
Zaista smo iskoristili dan do poslednje minute!
Takav napor zahtevao je relaksaciju - večernja poseta bazenu, sauni i parnom kupatilu hotela Termag bila je pun pogodak!
Nedelju je svako iskoristio na svoj način, rani izlazak na stazu, duži ostanak u krevetu, pakovanje, otrpavanje tj. otkopavanje automobila...
Uglavnom, oko 15h. svi smo bili na okupu, spakovani, a put ka Beogradu je mogao da počne.
Kao i pri dolasku, putevi su bili skroz prohodni tako da u vožnji nije bilo nikakvih problema...
Posle prošlonedeljnog ronjenja pod ledom još jedna zajednička akcija sa gnjurcima je privedena kraju.
Voda je uspešno isprobana u još jednom agregatnom stanju, a u jednom smo složni:
- na Jahorinu se sigurno vraćamo!
Na dan puta, spoljašnja temperatura od -22℃ podsetila nas je da smo usred zime i da je pred nama prava avantura. Na putu do Jahorine nismo imali problema, iznenađujuće, put je bio sasvim solidno očišćen.
Lanci koje smo poneli kao obaveznu opremu zatrebali su nam tek u poslednjih 300m uspona do smeštaja!
Ekipu od 8 ronioca, a ujedno i skijaša/bordera dočekao je sunčan dan i preko 2 metra snega na stazi, može li se poželeti bolje?!?
Nakon smeštaja u apartmane, uz klopu i druženje isplanirali smo naše sutrašnje aktivnosti na snegu.
U zavisnosti od toga kada je ko legao, jutro sledećeg dana nekome je stiglo prerano a nekome prekasno.
Posle provere koje žičare rade i kupovine ski-pass-a, jurimo ka vrhu staze Poljica rešeni da isprobamo našu opremu koja je dugo skupljala prašinu. Dolazak na vrh nas podseća šta je planina. Negostoljubiva okolina u kojoj često samo iskusni imaju šanse...
Vrh Jahorine bio je prekriven maglom, a sneg i vetar su onemogućavali vožnju pa i gledanje bez naočara. No, volja je postojala, pogotovo kod početnika, oprema je proverena i spust je krenuo...
...svako u svom ritmu i svom stilu spuštao se niz široke staze prekrivene debelim slojem snega.
Posle nekoliko sati skijanja i bordanja, umorni ali i zadovoljni, pre polaska u apartman svratili smo na kuvano vino komentarišući kakve je ko vratolomije doživeo tog dana.
U sobama, svako je imao svoj ritual, neko je jurio hranu, neko kupanje, a neki su hteli pravo u krevet na odmor. Veče smo iskoristili za šetnju po snegu koja se pretvorila u potragu za dobrom klopom.
Posle posete restoranu Peggy - mogu samo da kažem da je misija u potpunosti ispunjena!
Novi dan, nam donosi bolje vreme, rutina je već uhvaćena - iskusniji jure crnim i crvenim stazama kojima Jahorina obiluje, dok se mi manje iskusni držimo juče dobro isprobanih staza i usavršavamo tehniku. Srećemo i drugare koji su drugom smještaju i sa kojima nikako da se vidimo, zabava počinje.
U našem smeštaju - Villi Marija nakon kraćeg predaha pada dogovor: večeras palačinke!
Recept je pronađen na Google-u, najodmorniji kreću u nabavku potrebnih sastojaka a zadatak palačinka majstora te večeri pada na Nexa! Naravno svi smo bili tu da pripomognemo.
Palačinke su uspele, a Nutela je, kao i uvek bila odličan fil!
Subota, buđenje, napolju je sunčanooo! Brzo smo se opremili i izjurili na stazu!
Želimo da iskoristimo svaku sunčanu minutu koju nam je Jahorina nudila tog dana. Vreme je bilo odlično, obzirom da je vikend, staze su nešto posećenije ali gužva nikome od nas preterano ne smeta - tu smo da skijamo!
Treba li reći i da smo hvatali neke od zadnjih žica tog dana.
Zaista smo iskoristili dan do poslednje minute!
Takav napor zahtevao je relaksaciju - večernja poseta bazenu, sauni i parnom kupatilu hotela Termag bila je pun pogodak!
Nedelju je svako iskoristio na svoj način, rani izlazak na stazu, duži ostanak u krevetu, pakovanje, otrpavanje tj. otkopavanje automobila...
Uglavnom, oko 15h. svi smo bili na okupu, spakovani, a put ka Beogradu je mogao da počne.
Kao i pri dolasku, putevi su bili skroz prohodni tako da u vožnji nije bilo nikakvih problema...
Posle prošlonedeljnog ronjenja pod ledom još jedna zajednička akcija sa gnjurcima je privedena kraju.
Voda je uspešno isprobana u još jednom agregatnom stanju, a u jednom smo složni:
- na Jahorinu se sigurno vraćamo!
