Dry Suit "test"
Pošto smo se za Novu godinu smrzli roneći u mokrim odelima, za prvi sledeći zaron ipak smo se opredelili za suva…
Na raspolaganju smo imali četri vrste potpuno različitih suvih odela, a temperatura vode od 2-3C bila je prava prilika za njihovo testiranje.
Šale je nosio trilaminat BARE HD Tech Dry, Urke je ronio u svom novom neoprenskom BARE CD4 odelu, Milanče u gumenom VikinguPro1000, a ja u legendarnom DUI CF200x napravljenom od kreš neoprena.
Već pri samom dolasku na Adu primetili smo da je nivo vode porastao u odnosu na Novu godinu, što nam je govorilo samo jedno: čeka nas loša vidljivost!
Na obali je naša podrška bio Pera koji se hrabro odlučio na “bivakovanje” i nekim čudom preživeo.
Meni je ovo bio prvi zaron u suvom odelu nakon dužeg perioda, očekivala sam moguće probleme sa plovnošću, zato je naš izbor i pao na Adu, koja je odličan poligon za trening. 
Delimo se u dve grupe, Urke i Milanče, Šale i ja. Već u plićaku primetili smo da je vidljivost prilično loša za ovo doba godine - metar, metar i po. Ono što me je najviše začudilo je da nije bilo traga svim onim ribama sa novogodišnjeg zarona.
U jednom trenutku Šale mi je skrenuo pažnju da nedaleko od mene prolazi najveća riba koju sam ikada videla u Adi, štuka od skoro metar dužine! Dobro, 80cm - da ne preterujem sa lovačkim pričama. Prvo sam se pozitivno šokirala a zatim krenula za njom kao da imam propelere na nogama, a ne peraja.
Nažalost, zbog loše vidljivosti, video snimak i nije baš upotrebljiv.
Šale lagano menja kurs i kreće ka obali - vreme zarona bližilo se kraju, ovog puta hladnoće nije bilo, tek nešto malo na vrhovima prstiju. Kada smo izronili Urke i Milanče utrčali su u vodu i, kao da je leto, brčkali se pored nas.
To je moguće samo kada si propisno obučen.
Svi smo bili zadovoljni zaronom, Urke i Milanče su svoja nova odela potopili po prvi put, a moj DUI se pokazao odlično. Posle raspremanja i pakovanja opreme, nastavili smo naše druženje u “Havani”.
Pošto smo se za Novu godinu smrzli roneći u mokrim odelima, za prvi sledeći zaron ipak smo se opredelili za suva…
Na raspolaganju smo imali četri vrste potpuno različitih suvih odela, a temperatura vode od 2-3C bila je prava prilika za njihovo testiranje.
Šale je nosio trilaminat BARE HD Tech Dry, Urke je ronio u svom novom neoprenskom BARE CD4 odelu, Milanče u gumenom VikinguPro1000, a ja u legendarnom DUI CF200x napravljenom od kreš neoprena.
Već pri samom dolasku na Adu primetili smo da je nivo vode porastao u odnosu na Novu godinu, što nam je govorilo samo jedno: čeka nas loša vidljivost!
Na obali je naša podrška bio Pera koji se hrabro odlučio na “bivakovanje” i nekim čudom preživeo.
Meni je ovo bio prvi zaron u suvom odelu nakon dužeg perioda, očekivala sam moguće probleme sa plovnošću, zato je naš izbor i pao na Adu, koja je odličan poligon za trening.
Delimo se u dve grupe, Urke i Milanče, Šale i ja. Već u plićaku primetili smo da je vidljivost prilično loša za ovo doba godine - metar, metar i po. Ono što me je najviše začudilo je da nije bilo traga svim onim ribama sa novogodišnjeg zarona.
U jednom trenutku Šale mi je skrenuo pažnju da nedaleko od mene prolazi najveća riba koju sam ikada videla u Adi, štuka od skoro metar dužine! Dobro, 80cm - da ne preterujem sa lovačkim pričama. Prvo sam se pozitivno šokirala a zatim krenula za njom kao da imam propelere na nogama, a ne peraja.
Nažalost, zbog loše vidljivosti, video snimak i nije baš upotrebljiv.
Šale lagano menja kurs i kreće ka obali - vreme zarona bližilo se kraju, ovog puta hladnoće nije bilo, tek nešto malo na vrhovima prstiju. Kada smo izronili Urke i Milanče utrčali su u vodu i, kao da je leto, brčkali se pored nas.
To je moguće samo kada si propisno obučen.
Svi smo bili zadovoljni zaronom, Urke i Milanče su svoja nova odela potopili po prvi put, a moj DUI se pokazao odlično. Posle raspremanja i pakovanja opreme, nastavili smo naše druženje u “Havani”.
