Šaransko jezero - Bela Crkva
Kada se pomene mesec novembar, obično je prva asocijacija sneg i hladno vreme, međutim novembar ove godine je prilično drugačiji, ne samo da nema snega već su i temperature veoma daleko od nule.
Prateći vremensku prognozu spremno smo dočekali jedan od poslednjih sunčanih vikenda u ovoj godini – nakon malo više od jednog sata vožnje od Beograda, kolona automobila zaustavila se na proplanku pored Šaranskog jezera kod Bele Crkve.
Tokom vožnje odredili smo vođe ronjenja, 15 ronilaca je podeljeno u grupe tako da smo odmah po dolasku krenuli sa opremanjem setova i organizacijom zarona.
Pre polaska kao što je i red, najavili smo svoj dolazak domaćinima – ronilačkom klubu KPA Bela Crkva, tako da nam se nekoliko prijatelja pridružilo na zaronu.
Dok su se neki spremali za zaron, drugi su pripremali teren za roštilj, a neki su „hvatli krivine“ šetajući pored jezera i razgledajući prirodu.
Na ovom jezeru još nismo ronili tako da nismo tačno znali šta nas čeka, s nestrpljenjem smo očekivali da prva grupa izroni i prenese nam svoje utiske.
Roniocima iz Bele Crkve Šaransko jezero je često poligon za trenažne zarone tako da su nam i oni pomogli sa svojim informacijama.
Maksimalna dubina koju smo pronašli je bila 5metara, vidljivost je varirala ali nije bila baš sjajna pogotovo u „dubljem“ delu, a temperatura vode bila je prijatnih 12-13C.
Sunce nas je grejalo svo vreme, vetar se na mahove pojačavao i smanjivao ali to nije moglo pokvariti dan proveden u prirodi radeći ono što volimo...
Grupe su se lagano smenjivale, na obali je bilo živo, a i roštilj je polako ali sigurno napredovao.
Nakon što su svi ronioci izašli iz vode počeo je zasluženi zajednički ručak. Darko je i ovog puta dobio sve pohvale za odlično pripremljenu klopu.
Posle klope, druženje i priča su potrajali još neko vreme, mrak je polako počeo da pada, stiglo je vreme za pakovanje opreme i polazak kući.
Još jedna uspešna akcija je završena...
Kada se pomene mesec novembar, obično je prva asocijacija sneg i hladno vreme, međutim novembar ove godine je prilično drugačiji, ne samo da nema snega već su i temperature veoma daleko od nule.
Prateći vremensku prognozu spremno smo dočekali jedan od poslednjih sunčanih vikenda u ovoj godini – nakon malo više od jednog sata vožnje od Beograda, kolona automobila zaustavila se na proplanku pored Šaranskog jezera kod Bele Crkve.
Tokom vožnje odredili smo vođe ronjenja, 15 ronilaca je podeljeno u grupe tako da smo odmah po dolasku krenuli sa opremanjem setova i organizacijom zarona.
Pre polaska kao što je i red, najavili smo svoj dolazak domaćinima – ronilačkom klubu KPA Bela Crkva, tako da nam se nekoliko prijatelja pridružilo na zaronu.
Dok su se neki spremali za zaron, drugi su pripremali teren za roštilj, a neki su „hvatli krivine“ šetajući pored jezera i razgledajući prirodu.
Na ovom jezeru još nismo ronili tako da nismo tačno znali šta nas čeka, s nestrpljenjem smo očekivali da prva grupa izroni i prenese nam svoje utiske.
Roniocima iz Bele Crkve Šaransko jezero je često poligon za trenažne zarone tako da su nam i oni pomogli sa svojim informacijama.
Maksimalna dubina koju smo pronašli je bila 5metara, vidljivost je varirala ali nije bila baš sjajna pogotovo u „dubljem“ delu, a temperatura vode bila je prijatnih 12-13C.
Sunce nas je grejalo svo vreme, vetar se na mahove pojačavao i smanjivao ali to nije moglo pokvariti dan proveden u prirodi radeći ono što volimo...
Grupe su se lagano smenjivale, na obali je bilo živo, a i roštilj je polako ali sigurno napredovao.
Nakon što su svi ronioci izašli iz vode počeo je zasluženi zajednički ručak. Darko je i ovog puta dobio sve pohvale za odlično pripremljenu klopu.
Posle klope, druženje i priča su potrajali još neko vreme, mrak je polako počeo da pada, stiglo je vreme za pakovanje opreme i polazak kući.
Još jedna uspešna akcija je završena...
