Lina - Rabac 2010
Željni nove avanture, biramo za nas novo mesto na mapi i planiramo vikend ronjenje.
Ovog puta odlučili smo se za Rabac, malo mesto u Istri.
Ono što nas je kao magnet vuklo na tu lokaciju je olupina broda Lina, jedna od najposećenijih olupina u kvarnerskom zalivu.
Lina se nalazi blizu obale ostrva Cres, a iz Rabca je relativno lako “dohvatljiva”.
Prognoza se menjala iz dana u dan, iz dobre u lošu pa opet dobru, nismo znali šta nas očekuje na moru ali znajući da je novembar jedno je bio sigurno - vrućina nam neće biti.
Dvanaest gnjuraca u pratnji Pabla, naše tromesečne bebe koji je po prvi put koristio pasoš, podelilo se u nekoliko automobila i krenulo na put.
U kasnim večernje/jutarnjim satima stigli smo u Rabac, koji se nalazi na samoj obali Jadranskog mora.
Ubrzo smo se smestili u apartmane, a posle kratkog zajedničkog pića i raspakivanja odlučili smo se za spavanje - sutra ronimo!
Noć je brzo prošla, a mi smo već nakon doručka slušali briefing i opremali setove za naš prvi zaron!
Lokacija odlična za check dive, terasa od 8 - 9 metara dubine lagano prelazi u greben koji pada do dubine od preko 35 metara.
Naravno, ronilo se u grupama, a Bobi i Robert su pod Tanjinim vođstvom napravil svoj prvi INTRO zaron!
Kao što mnogi ronioci znaju, prvi udasi pod vodom ostaju dugo u sećanju, jos kada “prodišete” na moru, u dobroj vidljivosti uz veliki broj riba koje plivaju oko vas, ježeve, morske zvezde – to je onda prava stvar.
Pauzu posle zarona smo iskoristili za klopu i kraći odmor.
Sa nestrpljenjem smo očekivali odlazak na naš drugi zaron – olupina broda Lina je čekala na nas!
Policijska, rutinska kontrola broda na kratko je omela naš pohod ka Lini, posle konstatacije da su svi papiri u redu mogli smo da nastavimo naš put.
Ubrzo smo bili blizu same obale ostrva Cres, a olupina broda Lina je ležala pod nama!
Krenuli smo sa opremanjem, foto oprema je proverena, Pablo ušuškan – možemo na zaron!
Silazeći niz uže, ubrzo smo ugledali impozantnu olupinu italijanskog trgovaškog broda Lina.
Brod je 1912. godine za vreme snažne oluje i guste magle udario u obalu ostrva Cres i potonuo.
Pramac broda nalazi se na dubini od 26 metara, a krma pada do dubine od 52 metra.
Brod je dugačak 70 metara a širok 9 metara.
Podeljeni u grupe lagano se spuštamo na pramac i krećemo u istraživanje broda.
Vidljivost je bila prilično dobra, jedino su nam nedostajali zraci sunca koje je ostalo skriveno iza oblaka.
Obzirom na solidnu dubinu, raspoloživo vreme smo iskoristili na najbolji mogući način - provlačeći se kroz olupinu,fotografišući i razgledajući veliku olupinu koja skoro čitav vek leži na dnu mora.
Uskoro je došlo vreme da se po sidrenom užetu lagano vratimo na površinu i pozdravimo Linu do neke nove posete.
Na brodu smo se utoplili uz pomoć čaja i pića koje nam je obezbedio kapetan.
Po dolasku u centar smo raspremili opremu, klopali, i pomalo umorni odlučili da se smestimo u krevete.
Sutradan su nam u planu bila dva zarona ali, nažalost, nismo imali sreće sa vremenom.
U toku pakovanja opreme na brod sa kojim smo trebali da isplovimo, vreme se toliko pokvarilo da smo morali da otkažemo zaron.
Ipak smo odlučili da i mi pokažemo zube, ako ne možemo sa broda, ronićemo sa obale!
Posle kraće vožnje našli smo se na jednoj od pozicija za ronjenje.
Podelili smo se u grupe i krenuli u susret talasima.
I uspeli smo – ovaj put.
Čim smo zaronili, sve je odjednom postalo mnogo bolje, uživali smo u živom svetu koji je nastanjen na grebenu, a sam izlazak iz vode je prošao mnogo bolje nego što smo se nadali.
Naša upornost se definitivno isplatila.
Bili smo puni utisaka i spremni za polazak kući.
Pozdravili smo se sa Janom, Mladenom i ljubaznom ekipom ronilačkog centra.
Uspešno smo iskoristili jedan od poslednjih vikenda u ovoj godini za posetu morskim stanovnicima Jadranskog mora.
Željni nove avanture, biramo za nas novo mesto na mapi i planiramo vikend ronjenje.
Ovog puta odlučili smo se za Rabac, malo mesto u Istri.
Ono što nas je kao magnet vuklo na tu lokaciju je olupina broda Lina, jedna od najposećenijih olupina u kvarnerskom zalivu.
Lina se nalazi blizu obale ostrva Cres, a iz Rabca je relativno lako “dohvatljiva”.
Prognoza se menjala iz dana u dan, iz dobre u lošu pa opet dobru, nismo znali šta nas očekuje na moru ali znajući da je novembar jedno je bio sigurno - vrućina nam neće biti.
Dvanaest gnjuraca u pratnji Pabla, naše tromesečne bebe koji je po prvi put koristio pasoš, podelilo se u nekoliko automobila i krenulo na put.
U kasnim večernje/jutarnjim satima stigli smo u Rabac, koji se nalazi na samoj obali Jadranskog mora.
Ubrzo smo se smestili u apartmane, a posle kratkog zajedničkog pića i raspakivanja odlučili smo se za spavanje - sutra ronimo!
Noć je brzo prošla, a mi smo već nakon doručka slušali briefing i opremali setove za naš prvi zaron!
Lokacija odlična za check dive, terasa od 8 - 9 metara dubine lagano prelazi u greben koji pada do dubine od preko 35 metara.
Naravno, ronilo se u grupama, a Bobi i Robert su pod Tanjinim vođstvom napravil svoj prvi INTRO zaron!
Kao što mnogi ronioci znaju, prvi udasi pod vodom ostaju dugo u sećanju, jos kada “prodišete” na moru, u dobroj vidljivosti uz veliki broj riba koje plivaju oko vas, ježeve, morske zvezde – to je onda prava stvar.
Pauzu posle zarona smo iskoristili za klopu i kraći odmor.
Sa nestrpljenjem smo očekivali odlazak na naš drugi zaron – olupina broda Lina je čekala na nas!
Policijska, rutinska kontrola broda na kratko je omela naš pohod ka Lini, posle konstatacije da su svi papiri u redu mogli smo da nastavimo naš put.
Ubrzo smo bili blizu same obale ostrva Cres, a olupina broda Lina je ležala pod nama!
Krenuli smo sa opremanjem, foto oprema je proverena, Pablo ušuškan – možemo na zaron!
Silazeći niz uže, ubrzo smo ugledali impozantnu olupinu italijanskog trgovaškog broda Lina.
Brod je 1912. godine za vreme snažne oluje i guste magle udario u obalu ostrva Cres i potonuo.
Pramac broda nalazi se na dubini od 26 metara, a krma pada do dubine od 52 metra.
Brod je dugačak 70 metara a širok 9 metara.
Podeljeni u grupe lagano se spuštamo na pramac i krećemo u istraživanje broda.
Vidljivost je bila prilično dobra, jedino su nam nedostajali zraci sunca koje je ostalo skriveno iza oblaka.
Obzirom na solidnu dubinu, raspoloživo vreme smo iskoristili na najbolji mogući način - provlačeći se kroz olupinu,fotografišući i razgledajući veliku olupinu koja skoro čitav vek leži na dnu mora.
Uskoro je došlo vreme da se po sidrenom užetu lagano vratimo na površinu i pozdravimo Linu do neke nove posete.
Na brodu smo se utoplili uz pomoć čaja i pića koje nam je obezbedio kapetan.
Po dolasku u centar smo raspremili opremu, klopali, i pomalo umorni odlučili da se smestimo u krevete.
Sutradan su nam u planu bila dva zarona ali, nažalost, nismo imali sreće sa vremenom.
U toku pakovanja opreme na brod sa kojim smo trebali da isplovimo, vreme se toliko pokvarilo da smo morali da otkažemo zaron.
Ipak smo odlučili da i mi pokažemo zube, ako ne možemo sa broda, ronićemo sa obale!
Posle kraće vožnje našli smo se na jednoj od pozicija za ronjenje.
Podelili smo se u grupe i krenuli u susret talasima.
I uspeli smo – ovaj put.
Čim smo zaronili, sve je odjednom postalo mnogo bolje, uživali smo u živom svetu koji je nastanjen na grebenu, a sam izlazak iz vode je prošao mnogo bolje nego što smo se nadali.
Naša upornost se definitivno isplatila.
Bili smo puni utisaka i spremni za polazak kući.
Pozdravili smo se sa Janom, Mladenom i ljubaznom ekipom ronilačkog centra.
Uspešno smo iskoristili jedan od poslednjih vikenda u ovoj godini za posetu morskim stanovnicima Jadranskog mora.
