Jezera istočne Srbije
Na teritoriji opštine Zaječar postoje tri veštačka jezera: Grliško, Rgotsko i Sovinac.
Grliško i Sovinac služe za vodosnabdevanje okolnih mesta, dok je Rgotsko jezero nastalo sakupljanjem vode u iskopima (majdanima) kvarcnog peska kod sela Rgotine.
Rgotsko jezero nastalo je 1978. godine kada se u površinskom kopu kvarca pojavila voda i prekinula dalje radove na iskopavanju.
Rudari, tada našeg najvećeg rudnika kvarcnog peska „Srbokvarc“ iz Rgotine, morali su, pred kuljanjem vode, da napuste ovaj više od 70 godina eksploatisani površinski kop.
Izvorska voda je stalno nadolazila i za nekoliko dana je napunila grotlo kopa.
Tako je nadomak Zaječara, na putu za Bor, nastalo Rgotsko jezero.
Danas je to jezero skromnih dimenzija, površine oko tri hektara.
Zahvaljujući kvarcnim stenama koje ga okružuju, i peskovitom dnu jezerska voda je izuzetno čista.
Jezero nema nikakvu pritoku, već se vodom snabdeva iz podzemnih izvora, čija izdašnost ne slabi ni u vreme velikih suša tako da nikada ne presušuje.
U letnjim mesecima voda se brzo zagreva, pa je zato omiljeno kupalište za ljude tog kraja, a kupanje u njemu je pravo zadovoljstvo, naročito u jutarnjim i večernjim satima, kada nema gužve.
Jezero je poribljavano u više navrata, a na njemu su nekada održavana jugoslovenska i međunarodna ribolovačka takmičenja.
Danas, ipak, ono nije dovoljno atraktivno za ozbiljnije ribolovce i ne uživa popularnost u tom pogledu.
Okolina je pošumljavana, nema uređenih plaža već je sve prepušteno prirodi, a jedine asocijacija na urbanizaciju su ostaci armatura korišćeni za roštiljanje ili držanje pecaroških štapova.
Ronjenje
Jezero je lako pristupačno, iako ništa posebno nije učinjeno da bi se približilo mnogobrojnim posetiocima.
Kolima je moguć je prilaz do same vode tako da nema nošenja ronilačke opreme.
Svuda se nalazi kvarcni pesak pa se preporučuje opremanje na šatorskosm krilu.
Po ulasku u vodu teren blago pada u dubinu.
Providnost vode je odlična do desetog metra, onda naglo slabi, a posle 15-og metra ronili smo u nultoj vidljivosti. Temperatura vode je od 8C u “dubljem” do 12C u plićem delu jezera.
Dno je prekriveno čudnim busenovima trave, a uz obalu ima dosta trske.
Jezero je zbog dobre vidljivosti zanimljivo za podvodne fotografe.
Susreli smo se sa jako malo uglavnom sitnije ribe.
Sa leve strane jezera nalazi se još jedan kop koji se takođe lagano puni vodom tako da ćemo u bliskoj budućnosti imati još jednu zanimljivu lokaciju za ronjenje.
Grliško jezero
U istočnoj Srbiji, na svega 17 kilometara od Zaječara, između sela Leskovac i Grlište, nalazi se Grliško jezero.
Ovo veštačko jezero predstavlja akumulaciju novijeg datuma. Nastalo je 1989. godine pregrađivanjem omanje Grliške reke, leve pritoke Belog Timoka, branom visokom 30m.
Glavne pritoke jezera, tj. Grliške reke, su Lasovačka i Lenovačka reka.
Izgradnjom jezera potpuno je, na duži vremenski period , rešeno vodosnabdevanje Zaječara i okolnih naselja pijaćom vodom.
Prema ispitivanjima koja su vođena od 1991. godine do 2001. godine voda pripada I i II kategoriji kvaliteta.
Ipak u poslednjih nekoliko godina kvalitet vode biva narušen prvenstveno tokom prolećnih i letnjih meseci.
Osnovni uzrok tome treba tražiti u podlozi na kojoj je jezero nastalo, a i u nedovoljnoj zaštiti slivova reka koje se ulivaju u njega.
Otpadne vode kao i đubrivo koje kiša spira sa njiva dospevaju u vodu noseći sa sobom velike količine fosfata i nitrita koji dovode do prenamnoženosti vodenih biljaka, posebno algi što ima negativne posledice po vodeni živi svet.
Uprkos tome, jezero je više puta poribljavano i pravi je raj za ribolovce.
Na samom jezeru nema mnogo urbanizacije, osim nekoliko vikend kućica i improvizovanih kamp mesta.
Do jezera se može stići sa dve strane - od Leskovca i iz Grlišta. Put je u dobrom stanju, sva skretanja su obeležena putokazima tako da se jezero lako pronalazi.
Asfaltni put vodi skroz do brane, a odatle se nastavlja kamenom nasutim putem.
Ronjenje
Teren pored brane nam se učinio veoma zanimljiv pa smo tu poziciju izbrali za naš zaron.
Iako je dan bio veoma maglovit, gledajući sa površine vidljivost vode je bila odlična, bez problema se videlo dno na 4-5 metara dubine.
Nadali smo se da će tako biti i u dubljem delu. Čim smo zaronili na nekih 6-7m dubine smo naišli na mali potopljeni čamac - baš imamo sreće sa pronalaženjem jezerskih “olupina”.
Kako smo se lagano spuštali u dubinu vidljivost je postajala sve lošija i lošija, a na trenutke je padala i ispod pola metra.
Negde posle 13-og metra dubine stanje se malo popravilo, a podnošljiva vidljivost je potrajala sve do 17-18m gde smo bukvalno ušli u “maglu” i nultu vidljivost.
To je ujedno bila i najveća dubina koju smo dosegli iako se teren, i dalje, lagano spuštao u dubinu.
Temperatura vode na 18m je bila osvežavajućih 6C, što nije bilo preterano prijatno, obzirom da neki od nas nisu poneli rukavice.
Posle desetak minuta “muljanja”, odlučili smo da smanjimo dubinu i pređemo u nesto bolju vidljivost.
Veći deo zarona proveli smo na dubini od 10-13m.
U tom delu dno je prekriveno kamenom tako da nema puno biljaka, sve je prilično monotono.
Roneći na dubini od 5-6m naišli smo na dosta smeća mahom plastičnih flaša i aluminijumskih konzervi, a pronašli smo i staru, odbačenu ribarsku mrežu.
Zaron je potrajao četrdesetak minuta, za to vreme magla se u potpunosti razišla, a sunce je veoma prijalo smrznutim roniocima.
Borsko jezero
Borsko jezero nalazi se u podnožju planine Crni vrh, a od Beograda je udaljeno je oko 250 kilometara.
Uz nadmorsku visinu od 438 metara, dominantnom pseudo vulkanskom kupom Tilva Njagra i umereno-kontinentalnom klimom čini biser turizma opštine Bor.
Nastalo je 1959. godine podizanjem brane na Brestovačkoj reci i akumulacijom voda rečice Valja Žoni, Marecove reke i dela sliva Zlotske reke.
Zahvata površinu od oko 30 hektara, a dubina vode dostiže do 48 metara.
Voda iz Borskog jezera je prvenstveno namenjena rudarsko-industrijskim pogonima u Boru, ali isto tako omogućava i razvoj turizma.
Svake godine, u cilju povećanja ribljeg fonda, u vode jezera pusti se po nekoliko tona riblje mlađi pa je omiljeno sastajalište sportskih ribolovaca.
Jezero je okruženo listopadnim i četinarskim šumama, a na samoj obali jezera izgrađeni su hoteli Jezero, Metalurg, Vertigo, kao i mnoge vile i vikend kućice.
Zimi je jezero u potpunosti prekriveno ledom. Najviši vodostaji su u proleće, a najniži krajem leta i početkom jeseni.
Razlika između maksimalnog i minimalnog vodostaja premašuje 10 metara, što nepovoljno utiče na biljni i životinjski svet jezera. Korišćenjem priliva vode iz Zlotske reke nivo jezera se u toku godine održava na oko 2 metra ispod preliva.
Ronjenje
Vodi je moguće prići na dosta lokacija.
Prva pozicija sa koje smo ronili je bila ispred ruiniranog hotela Metalurg nedaleko od hostela Vertigo City u kojem smo bili smešteni.
Po sasvim blagom nagibu obale, i pre ulaska u vodu, mogli smo da zaključimo da ovde nećemo naići na neku veliku dubinu.
Vidljivost je bila fantastična i do 10 metara u prvih desetak metara dubine.
Dno je kamenito prekriveno finim slojem zemlje.
Na 9 metara smo naišli na temelj nekog davno porušenog objekta, a nedaleko odatle i na odbačenu ribarsku mrežu.
Slično kao i u ostalim jezerima ovoga kraja, ronjenje ima smisla do nekog 15 metra, a onda vidljivost postaje skoro pa nulta.
Najveća dubina na ovom zaronu iznosila je 17m, a temperatura vode 12C.
Prilazak brani i ronjenje kod brane je zabranjeno.
Brana je pod video nadzorom, a čuvar je prisutan 24sata.
Drugi zaron smo napravili u blizini cevi kojima se jezero puni.
U prvi mah smo bili skeptični i mislili da će voda biti dosta mutna, ali voda koja puni jezero je skoro pijaćeg kvaliteta, sprala je naslage zemlje sa kamena, tako da je vidljivost bolja nego kod hotela Metalurg.
U prvih 5 metara nagib je blag, a kada proronite kroz veoma uzak pojas trave, pada malo strmije u dubinu.
Prema informacijama koje smo dobili od lokalnih ronilaca maksimalna dubina na ovoj pozciji je oko 35 metara.
Obzirom na kategoriju ronilaca i temperaturu vode od 9C mi smo se zaustavili na 20 metara.
Roneći na desno, ka brani, naišli smo tek na nekoliko većih stena i poneki panj koji svedoči o tome da ovaj nekada nije bio pod vodom.
U povratku, na dubini od oko 6-7 metara naišli smo na nekoliko građevinskoh blokova, što je prilčno čudno, obzirom da u blizini nema objekata u izgradnji.
Našu produženi vikend u istočnoj Srbiji završili smo posetom jednoj od najdužih pećina na balkanu - Lazarevoj pećini kao i jednoj od najlepših - pećini Vernjikica.
Na teritoriji opštine Zaječar postoje tri veštačka jezera: Grliško, Rgotsko i Sovinac.
Grliško i Sovinac služe za vodosnabdevanje okolnih mesta, dok je Rgotsko jezero nastalo sakupljanjem vode u iskopima (majdanima) kvarcnog peska kod sela Rgotine.
Rgotsko jezero nastalo je 1978. godine kada se u površinskom kopu kvarca pojavila voda i prekinula dalje radove na iskopavanju.
Rudari, tada našeg najvećeg rudnika kvarcnog peska „Srbokvarc“ iz Rgotine, morali su, pred kuljanjem vode, da napuste ovaj više od 70 godina eksploatisani površinski kop.
Izvorska voda je stalno nadolazila i za nekoliko dana je napunila grotlo kopa.
Tako je nadomak Zaječara, na putu za Bor, nastalo Rgotsko jezero.
Danas je to jezero skromnih dimenzija, površine oko tri hektara.
Zahvaljujući kvarcnim stenama koje ga okružuju, i peskovitom dnu jezerska voda je izuzetno čista.
Jezero nema nikakvu pritoku, već se vodom snabdeva iz podzemnih izvora, čija izdašnost ne slabi ni u vreme velikih suša tako da nikada ne presušuje.
U letnjim mesecima voda se brzo zagreva, pa je zato omiljeno kupalište za ljude tog kraja, a kupanje u njemu je pravo zadovoljstvo, naročito u jutarnjim i večernjim satima, kada nema gužve.
Jezero je poribljavano u više navrata, a na njemu su nekada održavana jugoslovenska i međunarodna ribolovačka takmičenja.
Danas, ipak, ono nije dovoljno atraktivno za ozbiljnije ribolovce i ne uživa popularnost u tom pogledu.
Okolina je pošumljavana, nema uređenih plaža već je sve prepušteno prirodi, a jedine asocijacija na urbanizaciju su ostaci armatura korišćeni za roštiljanje ili držanje pecaroških štapova.
Ronjenje
Jezero je lako pristupačno, iako ništa posebno nije učinjeno da bi se približilo mnogobrojnim posetiocima.
Kolima je moguć je prilaz do same vode tako da nema nošenja ronilačke opreme.
Svuda se nalazi kvarcni pesak pa se preporučuje opremanje na šatorskosm krilu.
Po ulasku u vodu teren blago pada u dubinu.
Providnost vode je odlična do desetog metra, onda naglo slabi, a posle 15-og metra ronili smo u nultoj vidljivosti. Temperatura vode je od 8C u “dubljem” do 12C u plićem delu jezera.
Dno je prekriveno čudnim busenovima trave, a uz obalu ima dosta trske.
Jezero je zbog dobre vidljivosti zanimljivo za podvodne fotografe.
Susreli smo se sa jako malo uglavnom sitnije ribe.
Sa leve strane jezera nalazi se još jedan kop koji se takođe lagano puni vodom tako da ćemo u bliskoj budućnosti imati još jednu zanimljivu lokaciju za ronjenje.
Grliško jezero
U istočnoj Srbiji, na svega 17 kilometara od Zaječara, između sela Leskovac i Grlište, nalazi se Grliško jezero.
Ovo veštačko jezero predstavlja akumulaciju novijeg datuma. Nastalo je 1989. godine pregrađivanjem omanje Grliške reke, leve pritoke Belog Timoka, branom visokom 30m.
Glavne pritoke jezera, tj. Grliške reke, su Lasovačka i Lenovačka reka.
Izgradnjom jezera potpuno je, na duži vremenski period , rešeno vodosnabdevanje Zaječara i okolnih naselja pijaćom vodom.
Prema ispitivanjima koja su vođena od 1991. godine do 2001. godine voda pripada I i II kategoriji kvaliteta.
Ipak u poslednjih nekoliko godina kvalitet vode biva narušen prvenstveno tokom prolećnih i letnjih meseci.
Osnovni uzrok tome treba tražiti u podlozi na kojoj je jezero nastalo, a i u nedovoljnoj zaštiti slivova reka koje se ulivaju u njega.
Otpadne vode kao i đubrivo koje kiša spira sa njiva dospevaju u vodu noseći sa sobom velike količine fosfata i nitrita koji dovode do prenamnoženosti vodenih biljaka, posebno algi što ima negativne posledice po vodeni živi svet.
Uprkos tome, jezero je više puta poribljavano i pravi je raj za ribolovce.
Na samom jezeru nema mnogo urbanizacije, osim nekoliko vikend kućica i improvizovanih kamp mesta.
Do jezera se može stići sa dve strane - od Leskovca i iz Grlišta. Put je u dobrom stanju, sva skretanja su obeležena putokazima tako da se jezero lako pronalazi.
Asfaltni put vodi skroz do brane, a odatle se nastavlja kamenom nasutim putem.
Ronjenje
Teren pored brane nam se učinio veoma zanimljiv pa smo tu poziciju izbrali za naš zaron.
Iako je dan bio veoma maglovit, gledajući sa površine vidljivost vode je bila odlična, bez problema se videlo dno na 4-5 metara dubine.
Nadali smo se da će tako biti i u dubljem delu. Čim smo zaronili na nekih 6-7m dubine smo naišli na mali potopljeni čamac - baš imamo sreće sa pronalaženjem jezerskih “olupina”.
Kako smo se lagano spuštali u dubinu vidljivost je postajala sve lošija i lošija, a na trenutke je padala i ispod pola metra.
Negde posle 13-og metra dubine stanje se malo popravilo, a podnošljiva vidljivost je potrajala sve do 17-18m gde smo bukvalno ušli u “maglu” i nultu vidljivost.
To je ujedno bila i najveća dubina koju smo dosegli iako se teren, i dalje, lagano spuštao u dubinu.
Temperatura vode na 18m je bila osvežavajućih 6C, što nije bilo preterano prijatno, obzirom da neki od nas nisu poneli rukavice.
Posle desetak minuta “muljanja”, odlučili smo da smanjimo dubinu i pređemo u nesto bolju vidljivost.
Veći deo zarona proveli smo na dubini od 10-13m.
U tom delu dno je prekriveno kamenom tako da nema puno biljaka, sve je prilično monotono.
Roneći na dubini od 5-6m naišli smo na dosta smeća mahom plastičnih flaša i aluminijumskih konzervi, a pronašli smo i staru, odbačenu ribarsku mrežu.
Zaron je potrajao četrdesetak minuta, za to vreme magla se u potpunosti razišla, a sunce je veoma prijalo smrznutim roniocima.
Borsko jezero
Borsko jezero nalazi se u podnožju planine Crni vrh, a od Beograda je udaljeno je oko 250 kilometara.
Uz nadmorsku visinu od 438 metara, dominantnom pseudo vulkanskom kupom Tilva Njagra i umereno-kontinentalnom klimom čini biser turizma opštine Bor.
Nastalo je 1959. godine podizanjem brane na Brestovačkoj reci i akumulacijom voda rečice Valja Žoni, Marecove reke i dela sliva Zlotske reke.
Zahvata površinu od oko 30 hektara, a dubina vode dostiže do 48 metara.
Voda iz Borskog jezera je prvenstveno namenjena rudarsko-industrijskim pogonima u Boru, ali isto tako omogućava i razvoj turizma.
Svake godine, u cilju povećanja ribljeg fonda, u vode jezera pusti se po nekoliko tona riblje mlađi pa je omiljeno sastajalište sportskih ribolovaca.
Jezero je okruženo listopadnim i četinarskim šumama, a na samoj obali jezera izgrađeni su hoteli Jezero, Metalurg, Vertigo, kao i mnoge vile i vikend kućice.
Zimi je jezero u potpunosti prekriveno ledom. Najviši vodostaji su u proleće, a najniži krajem leta i početkom jeseni.
Razlika između maksimalnog i minimalnog vodostaja premašuje 10 metara, što nepovoljno utiče na biljni i životinjski svet jezera. Korišćenjem priliva vode iz Zlotske reke nivo jezera se u toku godine održava na oko 2 metra ispod preliva.
Ronjenje
Vodi je moguće prići na dosta lokacija.
Prva pozicija sa koje smo ronili je bila ispred ruiniranog hotela Metalurg nedaleko od hostela Vertigo City u kojem smo bili smešteni.
Po sasvim blagom nagibu obale, i pre ulaska u vodu, mogli smo da zaključimo da ovde nećemo naići na neku veliku dubinu.
Vidljivost je bila fantastična i do 10 metara u prvih desetak metara dubine.
Dno je kamenito prekriveno finim slojem zemlje.
Na 9 metara smo naišli na temelj nekog davno porušenog objekta, a nedaleko odatle i na odbačenu ribarsku mrežu.
Slično kao i u ostalim jezerima ovoga kraja, ronjenje ima smisla do nekog 15 metra, a onda vidljivost postaje skoro pa nulta.
Najveća dubina na ovom zaronu iznosila je 17m, a temperatura vode 12C.
Prilazak brani i ronjenje kod brane je zabranjeno.
Brana je pod video nadzorom, a čuvar je prisutan 24sata.
Drugi zaron smo napravili u blizini cevi kojima se jezero puni.
U prvi mah smo bili skeptični i mislili da će voda biti dosta mutna, ali voda koja puni jezero je skoro pijaćeg kvaliteta, sprala je naslage zemlje sa kamena, tako da je vidljivost bolja nego kod hotela Metalurg.
U prvih 5 metara nagib je blag, a kada proronite kroz veoma uzak pojas trave, pada malo strmije u dubinu.
Prema informacijama koje smo dobili od lokalnih ronilaca maksimalna dubina na ovoj pozciji je oko 35 metara.
Obzirom na kategoriju ronilaca i temperaturu vode od 9C mi smo se zaustavili na 20 metara.
Roneći na desno, ka brani, naišli smo tek na nekoliko većih stena i poneki panj koji svedoči o tome da ovaj nekada nije bio pod vodom.
U povratku, na dubini od oko 6-7 metara naišli smo na nekoliko građevinskoh blokova, što je prilčno čudno, obzirom da u blizini nema objekata u izgradnji.
Našu produženi vikend u istočnoj Srbiji završili smo posetom jednoj od najdužih pećina na balkanu - Lazarevoj pećini kao i jednoj od najlepših - pećini Vernjikica.
