Bonaire - raj za ronjenja sa obale
Kada sam u jednom ronilačkom časopisu koji sam pokupio na aerodromu video sliku američkih ronilaca (u drečavim odelima su samo amerikanci) kako silaze niz neke stepenice na čijem vrhu su se nalazila dva žuta kamena, reči i termini "Bonaire", "1000 steps", "shore-diving" mi i nisu puno značili, a tekst o ostrvu mi nije puno privukao pažnju.
Tek smo se kasnije, kada je Nevena nešto brljala po netu i natrčala na listu na kojoj je isti taj Bonarie pri vrhu top lista ronilačkih destinacija, zainteresovali da vidimo zašto je to malo ostrvo Holandskih Antila toliko izuzetno.
Većina tih članaka na koje smo nabasali se slaže u istom - Bonaire je apsolutni, jedan jedini, neprevaziđeni raj za obalsko ronjenje. Jedno jedino mesto na svetu gde je više ronioca nego običnih turista, jedino ostrvo koje skoro isključivo živi i funkcioniše zarad ronjenja. Jedino mesto na kome prosečan AOWD sam sebi diktira raspored, turu, vremena i profil zarona. Jedina ronilačka destinacija gde komercijalne vođe zarona praktično i ne postoje, a ronilačkih radnji ima više nego običnih super-marketa.Ovo nam je već dobro privuklo pažnju i rešili smo da ispitamo šta je u stvari taj Bonaire.
Nova sumnja bila je vezana za cenu i fenseraj - raj za ronjenje nadomak Amerike, koga svi u Americi preporučuju i hvala, po svim definicijama zdrave logike mora da bude skup. Ako ne smeštaj, onda zaron? Klopa? Avionska karta? Nešto?
Planiranje
Planiranje odlaska na Bonaire je počelo po povratku iz Egipta, kada je Nevena, iz čiste znatiželje, pogledala cenu karata do tamo. S obzirom da je malo ostrvo, usred Kariba, očekivali smo astronomske cene od par hiljada i beskonačno puno presedanja. Umesto toga, online ponudu karata je izbacila jako povoljnu opciju sa samo jednim presedanjem preko Amsterdama (Bonaire je inače doskorašnja Holadnska kolonija). I dalje smo bili sumljičavi, pa smo potražili i smeštaj, očekujući hotele, rezorte i ostale razmažene opcije. I tu smo dobili prijatno iznenađenje – pristupačni apartmani koji uključuju najam auta, a neki čak i opcije za ronjenje, po cenama koje bi skoro mogle da se porede sa Egipatskim. U svom tom traženju “kvake” smo upoznali i princip ronjenja na ostrvu – na lokacije se vozite sami u iznajmljenom autu sa bocama koje ste uzeli iz dive centra u kome ste “prijavljeni”. Kada završite, vraćate praznu bocu, uzimate novu punu i idete dalje po svom rasporedu. Boce se iznajmljuju na dane i niko ne broji koliko i gde uzimate, jer jedan dive shop ima više mesta po ostrvu, gde u pretplatu ulazi vazduh ili EANx30, po želji.
Bonaire
Bonaire je inače, malo ostrvo u Holandskim Antilima nekih 80 kilometara severno od obale Venecuele, veliko taman toliko da bi normalnim putevima za manje od dva sata moglo da se obidje kolima, sa jednim ipo gradom (naseobina u kojoj žive siromašniji lokalci teško može da se nazove gradom) i nekih 10,000 stalnih stanovnika, jednim (internacionalnim i ružičastim!) aeroromom i preko 160 definisanih lokacija za ronjenje. Nalazi se van uraganskog pojasa i, zbog Karipskog mora i blizine ekvatora, ima skoro konstantnu temperaturu tokom cele godine.Ostrvo je do skoro bio deo Holandske kraljevine, pa KLM i MartinAir zbog toga imaju direktne linije iz Amsterdama. Ostrvo je nekada služilo kao velika rafinerija soli, kao baza za preradu nafte, ali je od 60-70ih godina sva "teška" industrija otišla sa ostrva, a lokalci su se okrenuli novotariji koju i mi volimo - ronjenju. Celo ostrvo, okolina, kao i nenaseljen "dodatak" (ostrvce Kleinbonaire) je teritorija nacionalnog parka, pa su lov, ribolov, vožnja čamcima, skuterima i ostale ne-ekološke aktivnosti strogo zabranjene. Tek da razbije monotoniju, na ostrvo povremeno svrati neki od velikih kruzera (kada gomila srednjevečnih turista samo za trenutak preplavi ostrvo) ali inače je jako mirno, uspavano i u znaku “suve faze” ronjenja.
Ronjenje
Živi svet u Karibima je nešto što bi možda moglo da se uporedi sa Crvenim morem (jedno je Crveno more, prim.aut.), ali sa drugim izborom životinja - prvo, greben je mahom pokriven velikim cevastim sunđerima (karakterističnim za Karibe), gorgonijama i “standardnim” koralima, a od krupnih riba leti nema skoro ničega osim tarpana, raža (spotted rays), golubova (eagle rays) i barakuda. Interesantne "srednje" velike ribe kao i sitniš koji se krije po sunđerima - od moonwrasse, picasa, trigger, puffer, box, cow fisheva (kao box, samo sa trouglastim telom i dva mala roga) raznih goatfisheva, murina, do velikih (ali baš velikih) rakova, kraba i kornjača… Interesantno je da je lion fish velika pošast ovih mora i da postoje organizovane akcije istrebljenja ovog uljeza koji u Karibina i nema prirodnih neprijatelja. Ali, kao što već napisah, ronjenje na Bonairu je poseban doživljaj iz jednog drugog razloga – to je ronilački odmor (u pravom smislu te reči) bez stresa, rokova, velike grupe, zaboravljene opreme i ostalih “nuspojava” organizovanog ronjenja. Nevena i ja smo se budili kada smo hteli, pili kafu dokle smo hteli, a onda autom otišli do dive centra da pokupimo boce za zarone. Tokom kafe bi se načelno dogovorili oko generalne strane ostrva koju bi danas istraživali, a onda u autu već utanačili detalje (mahom eci-peci-pec metodom). Lokacije se nalaze pored puta i obeležene su žutim kamenjem na kojem im je napisano ime. Većim delom put ide uz obalu gde bi i parkirali auto, opremili se i ušli u vodu. Po završetku zarona bi se vratili u auto, raspremili i otišli ili na drugu lokaciju ili do centra po nove boce. Sve obeležene i dostupne lokacije se nalaze na zapadnom (unutrašnjem) delu ostrva koji je zaštićen od vetra i velikih talasa i ima lagani peščano-kameniti prilaz obali a konfiguracija terena je na svakom sajtu skoro ista – prvih 40ak horizontalnih metara je peščano-kamenita plaža koja lagano ide u dubinu do 8-12m., a onda, skoro pod uglom od 45 stepeni pada do 40ak, gde se nalazi peščano dno koje polako pada u nedogled. Koralni greben se pretvara u dupli na južnoj trećini ostrva, gde se na peščanom dnu, 50ak metara od prvog, izdiže još jedan greben do 15ak metara dubine. U pesku između grebena često ima velikih raža i garden eelova, ali je dubina 35-40m., pa se zbog nitroxa nismo puno spuštali. Izuzetak od ovog pravila predstavljaju par ronilačkih lokacija koje su zapravo ogromni dokovi – jedan u gradu za pristanak velikih kruzera gde je ronjenje dozvoljeno jedino danima kada se ne očekuju brodovi i uz dozvolu lokalne kapetanije, i drugi van grada, uz solanu. Treći izuzetak je najjužnija ronilačka lokacija – Lighthouse, koja se nalazi na otvorenom delu ostrva i, zbog jakih vetrova, često nije dostupna za zaron. Pojedini ronilački centri na ostrvu organizuju i brodske ture na istočni (otvoreni) deo ostrva, kao i na Kleinbonaire, ali su te ture prilično skupe. Istočna strana ostrva je inače vetrovita i na udaru silnih talasa, pa nema obalu, već litice prilično oštrih stena i na ovoj strani je nemoguće zaroniti sa obale. Sudeći po slikama, na ovoj strani se zimi mogu videti jata eagle ray-ova, ponekad i neka manta i ajkula. Ipak, atrakcija olupina Windjammer za koju je ipak potreban trimix jer se nalazi na 65m. dubine.
Hilma Hooker
Kad smo već kod olupina, ostrvo na dostupnim ronilačkim lokacijama ima jednu ali vrednu olupinu – Hilma Hooker, koreanski brod koji je 60ih godina potopljen zbog šverca. Olupina leži na boku na nekih 25m., a najviši deo joj se nalazi tek na nekih 10m. dubine. Pošto je bio teretni brod, skoro sve prostorije su otvorene i dostupne za ronioce iz dela za teret, pa za ulazak u brod nije potrebna nikakva specijalna obuka. Brod “čuva” jato tarpana koji se kriju u senci oko kapetanovih odaja, u kojima se nalazi statua Marije device obrasla sitnim rastinjem. Da li je statua originalno bila tu ili ju je neko doneo, ne znamo, ali je interesantna za slikanje i glupiranje pod vodom. Hilma Hooker je ujedno i najposećeniji sajt na ostrvu i u svakom trenutku se na obali nalaze bar 2-3 parkirana automobila sa roniocima. Ipak, zbog same veličine olupine, na njoj nikad nije gužva niti se ikada zamuti voda, pa i dalje nema ničega što bi kvarilo perfektan utisak ovog mesta.
Apre-diving ili suva faza
Ostrvo je, kao što napisah, prilično mirno i tiho i ne nudi bog-zna-šta od neronilačkih sadržaja. Ljubiteljima ludog provoda, žurki, pijančenja i noćnog života će verovatno biti bolje na drugom mestu, a nama ostalima Bonaire nudi par jako finih i pristupačnih restorana sa jako dobrom klopom, bar ili dva u kome se služe holandska i karibska pića (uključujući i koktele sa Blue Curacao-om, sa susednog ostrva), staru tvrđavu, dva hiper-marketa, nacionalni park, solanu i zaliv mangrova. Nacionalni park Washington-Salbei se nalazi na severozapadu ostrva i otvoren je svakog dana od 09:00 do 17:00h. U njemu se nalaze polja prekrivena kaktusima, brojne bare, najviši vrh Bonairea i dve-tri prelepe plaže na kojima je dozvoljeno ronjenje pod uslovom da park napustite pre zatvaranja. Do tih plaža se, od ulaza u park, vozi dobrih 45min. do sat vremena, uglavnom zato što ne postoji asfaltiran put i zato što je utabana staza ispresecana suvim koritima potoka koji se naprave kada pada kiša. Solana zauzima skoro 20 procenata površine ostva i nalazi se u južnom delu, a naseljavaju je jata ružičastih flamingosa. Iako je na samu solanu zabranjen pristup, put koji vodi na drugu stranu prolazi po obodu velikih polja za isparavanje vode na kojima se nalaze ogromna brda soli, mašinerija za sakupljanje i transportovanje soli i par vetrenjača. Zaliv mangrova, za jugo-istočnoj strani ostrva, je laguna sa ogromnom populacijom mangrova. U hotelu i centru u samoj laguni je moguće iznajmiti kajak za vožnju po lavirintu između stabala, a centar je i poznat po wind i kite surfu, jer se nalazi na istočnoj strani i van šume mangrova ima prilično velike i interesantne talase. Ovde teoretski postoji jedna ili dve ronilačke lokacije, ali se zbog surfera i vetra nismo usudili da probamo.
Upoznavanje sa ronilačkim lokacijama Kariba smo nastavili na ostrvima Aruba i Curacao, izveštaji i fotke - uskoro!
Nevena & Laza
Kada sam u jednom ronilačkom časopisu koji sam pokupio na aerodromu video sliku američkih ronilaca (u drečavim odelima su samo amerikanci) kako silaze niz neke stepenice na čijem vrhu su se nalazila dva žuta kamena, reči i termini "Bonaire", "1000 steps", "shore-diving" mi i nisu puno značili, a tekst o ostrvu mi nije puno privukao pažnju.
Tek smo se kasnije, kada je Nevena nešto brljala po netu i natrčala na listu na kojoj je isti taj Bonarie pri vrhu top lista ronilačkih destinacija, zainteresovali da vidimo zašto je to malo ostrvo Holandskih Antila toliko izuzetno.
Većina tih članaka na koje smo nabasali se slaže u istom - Bonaire je apsolutni, jedan jedini, neprevaziđeni raj za obalsko ronjenje. Jedno jedino mesto na svetu gde je više ronioca nego običnih turista, jedino ostrvo koje skoro isključivo živi i funkcioniše zarad ronjenja. Jedino mesto na kome prosečan AOWD sam sebi diktira raspored, turu, vremena i profil zarona. Jedina ronilačka destinacija gde komercijalne vođe zarona praktično i ne postoje, a ronilačkih radnji ima više nego običnih super-marketa.Ovo nam je već dobro privuklo pažnju i rešili smo da ispitamo šta je u stvari taj Bonaire.
Nova sumnja bila je vezana za cenu i fenseraj - raj za ronjenje nadomak Amerike, koga svi u Americi preporučuju i hvala, po svim definicijama zdrave logike mora da bude skup. Ako ne smeštaj, onda zaron? Klopa? Avionska karta? Nešto?
Planiranje
Planiranje odlaska na Bonaire je počelo po povratku iz Egipta, kada je Nevena, iz čiste znatiželje, pogledala cenu karata do tamo. S obzirom da je malo ostrvo, usred Kariba, očekivali smo astronomske cene od par hiljada i beskonačno puno presedanja. Umesto toga, online ponudu karata je izbacila jako povoljnu opciju sa samo jednim presedanjem preko Amsterdama (Bonaire je inače doskorašnja Holadnska kolonija). I dalje smo bili sumljičavi, pa smo potražili i smeštaj, očekujući hotele, rezorte i ostale razmažene opcije. I tu smo dobili prijatno iznenađenje – pristupačni apartmani koji uključuju najam auta, a neki čak i opcije za ronjenje, po cenama koje bi skoro mogle da se porede sa Egipatskim. U svom tom traženju “kvake” smo upoznali i princip ronjenja na ostrvu – na lokacije se vozite sami u iznajmljenom autu sa bocama koje ste uzeli iz dive centra u kome ste “prijavljeni”. Kada završite, vraćate praznu bocu, uzimate novu punu i idete dalje po svom rasporedu. Boce se iznajmljuju na dane i niko ne broji koliko i gde uzimate, jer jedan dive shop ima više mesta po ostrvu, gde u pretplatu ulazi vazduh ili EANx30, po želji.
Bonaire
Bonaire je inače, malo ostrvo u Holandskim Antilima nekih 80 kilometara severno od obale Venecuele, veliko taman toliko da bi normalnim putevima za manje od dva sata moglo da se obidje kolima, sa jednim ipo gradom (naseobina u kojoj žive siromašniji lokalci teško može da se nazove gradom) i nekih 10,000 stalnih stanovnika, jednim (internacionalnim i ružičastim!) aeroromom i preko 160 definisanih lokacija za ronjenje. Nalazi se van uraganskog pojasa i, zbog Karipskog mora i blizine ekvatora, ima skoro konstantnu temperaturu tokom cele godine.Ostrvo je do skoro bio deo Holandske kraljevine, pa KLM i MartinAir zbog toga imaju direktne linije iz Amsterdama. Ostrvo je nekada služilo kao velika rafinerija soli, kao baza za preradu nafte, ali je od 60-70ih godina sva "teška" industrija otišla sa ostrva, a lokalci su se okrenuli novotariji koju i mi volimo - ronjenju. Celo ostrvo, okolina, kao i nenaseljen "dodatak" (ostrvce Kleinbonaire) je teritorija nacionalnog parka, pa su lov, ribolov, vožnja čamcima, skuterima i ostale ne-ekološke aktivnosti strogo zabranjene. Tek da razbije monotoniju, na ostrvo povremeno svrati neki od velikih kruzera (kada gomila srednjevečnih turista samo za trenutak preplavi ostrvo) ali inače je jako mirno, uspavano i u znaku “suve faze” ronjenja.
Ronjenje
Živi svet u Karibima je nešto što bi možda moglo da se uporedi sa Crvenim morem (jedno je Crveno more, prim.aut.), ali sa drugim izborom životinja - prvo, greben je mahom pokriven velikim cevastim sunđerima (karakterističnim za Karibe), gorgonijama i “standardnim” koralima, a od krupnih riba leti nema skoro ničega osim tarpana, raža (spotted rays), golubova (eagle rays) i barakuda. Interesantne "srednje" velike ribe kao i sitniš koji se krije po sunđerima - od moonwrasse, picasa, trigger, puffer, box, cow fisheva (kao box, samo sa trouglastim telom i dva mala roga) raznih goatfisheva, murina, do velikih (ali baš velikih) rakova, kraba i kornjača… Interesantno je da je lion fish velika pošast ovih mora i da postoje organizovane akcije istrebljenja ovog uljeza koji u Karibina i nema prirodnih neprijatelja. Ali, kao što već napisah, ronjenje na Bonairu je poseban doživljaj iz jednog drugog razloga – to je ronilački odmor (u pravom smislu te reči) bez stresa, rokova, velike grupe, zaboravljene opreme i ostalih “nuspojava” organizovanog ronjenja. Nevena i ja smo se budili kada smo hteli, pili kafu dokle smo hteli, a onda autom otišli do dive centra da pokupimo boce za zarone. Tokom kafe bi se načelno dogovorili oko generalne strane ostrva koju bi danas istraživali, a onda u autu već utanačili detalje (mahom eci-peci-pec metodom). Lokacije se nalaze pored puta i obeležene su žutim kamenjem na kojem im je napisano ime. Većim delom put ide uz obalu gde bi i parkirali auto, opremili se i ušli u vodu. Po završetku zarona bi se vratili u auto, raspremili i otišli ili na drugu lokaciju ili do centra po nove boce. Sve obeležene i dostupne lokacije se nalaze na zapadnom (unutrašnjem) delu ostrva koji je zaštićen od vetra i velikih talasa i ima lagani peščano-kameniti prilaz obali a konfiguracija terena je na svakom sajtu skoro ista – prvih 40ak horizontalnih metara je peščano-kamenita plaža koja lagano ide u dubinu do 8-12m., a onda, skoro pod uglom od 45 stepeni pada do 40ak, gde se nalazi peščano dno koje polako pada u nedogled. Koralni greben se pretvara u dupli na južnoj trećini ostrva, gde se na peščanom dnu, 50ak metara od prvog, izdiže još jedan greben do 15ak metara dubine. U pesku između grebena često ima velikih raža i garden eelova, ali je dubina 35-40m., pa se zbog nitroxa nismo puno spuštali. Izuzetak od ovog pravila predstavljaju par ronilačkih lokacija koje su zapravo ogromni dokovi – jedan u gradu za pristanak velikih kruzera gde je ronjenje dozvoljeno jedino danima kada se ne očekuju brodovi i uz dozvolu lokalne kapetanije, i drugi van grada, uz solanu. Treći izuzetak je najjužnija ronilačka lokacija – Lighthouse, koja se nalazi na otvorenom delu ostrva i, zbog jakih vetrova, često nije dostupna za zaron. Pojedini ronilački centri na ostrvu organizuju i brodske ture na istočni (otvoreni) deo ostrva, kao i na Kleinbonaire, ali su te ture prilično skupe. Istočna strana ostrva je inače vetrovita i na udaru silnih talasa, pa nema obalu, već litice prilično oštrih stena i na ovoj strani je nemoguće zaroniti sa obale. Sudeći po slikama, na ovoj strani se zimi mogu videti jata eagle ray-ova, ponekad i neka manta i ajkula. Ipak, atrakcija olupina Windjammer za koju je ipak potreban trimix jer se nalazi na 65m. dubine.
Hilma Hooker
Kad smo već kod olupina, ostrvo na dostupnim ronilačkim lokacijama ima jednu ali vrednu olupinu – Hilma Hooker, koreanski brod koji je 60ih godina potopljen zbog šverca. Olupina leži na boku na nekih 25m., a najviši deo joj se nalazi tek na nekih 10m. dubine. Pošto je bio teretni brod, skoro sve prostorije su otvorene i dostupne za ronioce iz dela za teret, pa za ulazak u brod nije potrebna nikakva specijalna obuka. Brod “čuva” jato tarpana koji se kriju u senci oko kapetanovih odaja, u kojima se nalazi statua Marije device obrasla sitnim rastinjem. Da li je statua originalno bila tu ili ju je neko doneo, ne znamo, ali je interesantna za slikanje i glupiranje pod vodom. Hilma Hooker je ujedno i najposećeniji sajt na ostrvu i u svakom trenutku se na obali nalaze bar 2-3 parkirana automobila sa roniocima. Ipak, zbog same veličine olupine, na njoj nikad nije gužva niti se ikada zamuti voda, pa i dalje nema ničega što bi kvarilo perfektan utisak ovog mesta.
Apre-diving ili suva faza
Ostrvo je, kao što napisah, prilično mirno i tiho i ne nudi bog-zna-šta od neronilačkih sadržaja. Ljubiteljima ludog provoda, žurki, pijančenja i noćnog života će verovatno biti bolje na drugom mestu, a nama ostalima Bonaire nudi par jako finih i pristupačnih restorana sa jako dobrom klopom, bar ili dva u kome se služe holandska i karibska pića (uključujući i koktele sa Blue Curacao-om, sa susednog ostrva), staru tvrđavu, dva hiper-marketa, nacionalni park, solanu i zaliv mangrova. Nacionalni park Washington-Salbei se nalazi na severozapadu ostrva i otvoren je svakog dana od 09:00 do 17:00h. U njemu se nalaze polja prekrivena kaktusima, brojne bare, najviši vrh Bonairea i dve-tri prelepe plaže na kojima je dozvoljeno ronjenje pod uslovom da park napustite pre zatvaranja. Do tih plaža se, od ulaza u park, vozi dobrih 45min. do sat vremena, uglavnom zato što ne postoji asfaltiran put i zato što je utabana staza ispresecana suvim koritima potoka koji se naprave kada pada kiša. Solana zauzima skoro 20 procenata površine ostva i nalazi se u južnom delu, a naseljavaju je jata ružičastih flamingosa. Iako je na samu solanu zabranjen pristup, put koji vodi na drugu stranu prolazi po obodu velikih polja za isparavanje vode na kojima se nalaze ogromna brda soli, mašinerija za sakupljanje i transportovanje soli i par vetrenjača. Zaliv mangrova, za jugo-istočnoj strani ostrva, je laguna sa ogromnom populacijom mangrova. U hotelu i centru u samoj laguni je moguće iznajmiti kajak za vožnju po lavirintu između stabala, a centar je i poznat po wind i kite surfu, jer se nalazi na istočnoj strani i van šume mangrova ima prilično velike i interesantne talase. Ovde teoretski postoji jedna ili dve ronilačke lokacije, ali se zbog surfera i vetra nismo usudili da probamo.
Upoznavanje sa ronilačkim lokacijama Kariba smo nastavili na ostrvima Aruba i Curacao, izveštaji i fotke - uskoro!
Nevena & Laza
